Поклон

Од другарице сам добила, као поклон за рођендан, једно мало, слатко, чупаво створење, које ме увек весело дочека када се вратим кући.
Чим ме угледа виче: „Здраво, Долорес! Здраво Долорес!“ Одмах га морам помазити и нахранити. Стално каже: „Чешкај ме мало по мом длакавом стомачићу! О, како сам ја срећан хрчак! Имам дивну кућу, пуно свеже хране и некога ко ме чешка.“ Уживам у блиставом погледу његових златних окица. Он ме развесели када сам тужна. Довољно је да га узмем у руке, помазим и већ осетим олакшање. Стално ме зове да се играмо и прича ми шта је све радио док ја нисам била ту: „Е, знаш, док сам био сам у кући, пењао сам се, трчкарао на све стране, отишао у шпајз, где има пуно хране и мало сам завирио у твој ормар да видим које се тамо тајне крију. Толико сам се уморио да сам заспао испод кревета и сањао диван сан! Сањао сам да смо били у циркусу. Тамо сам се завлачио у свакојаке рупе и пролазе, вртео, пењао, скакао, летео, висио, градио, рушио и истраживао. Упознао сам нове другаре. Грицкали смо семенке и смејали на сав глас. Свидела ми се једна велика, чупава мачка. Лудо смо се забављали! И,онда сам осетио да ме је нешто ударило по глави.  Биле су то папуче твоје сестре.“
„Сада је доста приче,“ рекох,“ и сада ја идем да спавам, а ти уживај и грицкаj своје семенке!“
Долорес Зебардаст Најјар V/1

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.