Породична слика

            Једна од омиљених слика у мом албуму ми је слика из Петровца , у Црној Гори. На слици су моја мама , сестра Бобица , брат Саша , тетка Љиљана , теча Дејан и наравно ја . Мој тата није био на мору , јер га не воли,  због тога сам помало љута .                

       Моја мама је висока , има смеђе очи и наранџасту косу . Претходних дана она је само говорила да ако нас неко буде фотографисао , она ће се загњурити у море и ње неће бити на фотографији .                                                         Бобица , она је мало крупнија и прилично је висока , чак је за главу виша од својих другара у разреду . Стално нешто једе , па је чак и на овој слици са богато направљеним сендвичем у руци . Најсмешније ми је било када сам приметила да јој је исцурио кечап на купаћи костим . Сви смо скоро „плакали “ од смеха .                                                                                                                 Саша је веома низак и боји се и своје сенке . Воли фудбал , чак га и тренира , али не зна ни лопту да шутне , по мом мишљењу . Ја њега тако видим .                        Моја тетка Љиљана је исто мало крупнија , а мој тата воли да је мало зачикава и говори јој да је елегантно попуњена . На те његове речи сви се смејемо као „луди на брашно „.                                        

                 Теча , па за њега немам баш пуно да причам . Висок је и највише воли да се брине о деци . Сасвим је нормално испао на фотографији .                              Најсмешнија особа на слици сам наравно ја . Сликани смо у плићаку , не баш близу обале , али таман да нам се свима може видети горњи део тела . На тренутак сам погледала у воду и видела пет малих рибица како се мотају око мојих ногу . Скочила сам и вриснула и баш у том тренутку сам чула клик . Пошто више нисмо имали времена  , наше фотографисање је престало . У најсмешнијем сећању ће ми остати речи Салета : “ Зашто се на слици не чује Дадин врисак “ , иначе он мене зове тим именом .                              

             Када смо дошли кући , у Сомбор свима смо препричавали наше догађаје , и као шлаг на торту , за крај смо оставили слику .                                              Ето , и  данас се та слика налази у мом албуму , који има почасно место поред свих важних ствари из мог живота .                                                                                                                                                                                                                                                                                      

   

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.