Пролећни колаж

                 Устала сам јутрос врло рано  како бих пре одласка у музичку школу написала састав на тему Пролећни колаж. Сигурно се питате зашто сам устала тако рано. Пролећно рано јутро је најлепше када се посматра са моје терасе.

            Ако погледам на источну страну, прво угледам велико, округло сунце које се рађа на хоризонту.Сунчеви зраци прошарају потпуно ведро небо и учине да нови дан заблиста пуним сјајем. А испод свег тог сјаја, окупани јутарњом росом  и поређани као војници, један до другог, пружају се редови баштица са тек засађеним кромпиром, изниклом салатом и младим луком. Ако добро погледам, могу видети и понеку баку која ситним кораком корача између редова поврћа и залива их свежом водом из кантице. Баштице су на неким местима ограђене оградом, а иза понеке ограде извирује ниско стабло тек расцветале трешње или јабуке. Наћулим уши и могу скоро да чујем пчеле које зује око мирисних цветова на воћкама. Вредно раде и скупљају полен од кога ће настати сладак мед. И опрашују воћке како би ми ускоро уживали у свежим плодовима.

                    Ако погледам са терасе на другу страну, поглед ми се губи у нашој шумици. Ех,     та наша шумица! Скоро да нам додирује зграду колико нам је близу. Тако је страшна када падне мрак. Најстрашнија је зими, када је скоро гола и када се  њене голе гране сабласно уздижу ка небу. А најлепша је у пролеће, када олиста, па зазелени и замирише и очисти ваздух који удишемо и обогати га кисеоником. У нашој шуми имамо и становнике. Баш сам пре неки дан трчала триатлонски тренинг кроз шумицу и нешто даље од мене је кроз жбуње протрчала мала срна. Сигурна сам да овде са њом живи и њена породица.

    Док стојим на тераси и посматрам пролеће у свој својој лепоти, овај јутарњи мир ми ремети  један досадни бумбар који облеће око мене и зуји без престанка. Питам се да ли можда покушава нешто да ми каже. Да ли је то можда његова песма којом слави и велича ово топло време, када се све изнова рађа? Овој прослави пролећа се придружују и весели гласови деце која са торбама на леђима журе у школу. Мало даље лаје пас кога је комшиница извела у јутарњу шетњу. Мирише свеже покошена трава.

         Сунце,боје и звукови,све то чини лепоту овог најлепшег годишњег доба -пролећа.

                                                                                                     Наташа Кoсановић

                                                                                                                    V/1

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.