Представљам вам свог тату

Мој тата се зове Благодар, он има тридесет и седам година.  Родио се у Сомбору, али први део живота провео је у селу Алекса Шантић.
Он има црну косу и очи боје чоколаде, највише носи тренерке и дуксеве. Веома је висок.
Пуно ради тако да немамо времена да будемо заједно. Долази по нас у школу и води нас на тренинге. Лети, кад дође по мене на тренинг, обавезно ми купи две кугле сладоледа.
Често жели да иде на дијету, али то баш не успева како он то замисли. За вечеру каже да жели да једе мусли, поједе он њега, али после каже да је још увек гладан и извади чварке и кулен, а једино здраво јесте црни хлеб. Свако вече излази у двориште и цепа дрва за пећ. Често изађе па седне на клупу и пијуцка пиво. Имамо пса који је само мој, али тата увек брине о њему. Веома је вредан.
Свако јутро пре посла пије чашу млаке воде са циметом, медом и прополисом. Обожава викенд, јер онда може да буде са нама. Када устане, обично рано, чисти цеви од пећи. Зато, када се пробудимо, мој брат и ја идемо са мамом и татом на пијацу.
Некада, има дана када је нервозан и не прича му се пуно, али и  то прође.
Помаже мами ,,некада“ око прања судова. Идемо заједно на базен, трчање и некада идемо са њим на посао.
Волела бих да мало мање ради, да више будемо заједно, али нема везе и ово је довољно.

М. З.       V/1

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.