Свака слика има своју причу

Слика која је мени најдража, је слика са мојом сестром.
То је било давно, још када сам била беба.  Не сећам се како је то изгледало, али када сам нашла фотографију у старом албуму, однела сам је мами да ми она исприча, којим повoдом смо се сестра и ја сликале.
Почела је да ми прича.Рекла ми је да смо се сликале поводом бакиног рођендана. Сликале смо се испред њеног стана. Пошто је било лето, бакина жардињера била је пуна шареног и мирисног цвећа.
Седим у колицима.  Имам мале патике, малу белу капицу и трегере.
Долорес стоји поред мене у цветној хаљиници са завезаном косом у две кикице.
Било ми је занимљиво јер ми је мама после сваке реченице рекла: ,,Јао, како сте биле мале и слатке.“ Рекла ми је да је на тој фотографији подсећамо на два телетабиса. Споменула ми је и како сам се уплашила пчеле, па сам почела да вриштим. Долорес ми је рекла:,, Дариа, смири се, пчела је отишла.“ Некако сам је и разумела, па ми је после те реченице било лакше. Једва сам чекала да ме мама извуче из колица и стави у своје мекано крило.
Ова слика је заузела посебно место на мом ормару, и у моме и бакином срцу. Сваки пут када би бака погледала у ту  фотографију, рекла би:,, Имам много ваших слика, али ова је најлепша“.

Дариа Зебардаст Најјар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.