Mesto na kom imam svoj mir

To je kuća moje bake.

U toj kući se uvek osećam kao da sam u raju. Jeste malo prohladna, ali ja uživam u tome.  Ogromna je  i veoma prostrana, a u njoj živi samo moja baka i sestra, kad dođe, a to je veoma često, svaki drugi vikend.

Najviše vremena provodim u “svojoj sobi“. To je bila soba moje mame. Ima pogled na ulicu, što i nije baš najlepši pogled na svetu, ali ulepšava ga  njiva pšenice koja je preko puta. Soba nema televizor niti bilo šta posebno, ali ima mnogo knjiga koje bih rado pročitao, kad bih tu provodio malo više vremena. U tom delu sela nema puno stanovnika, što znači nema ni mnogo auta koji bi pravili  buku i samim tim uništili tu lepotu.

Rado bih provodio više vremena kod bake, pogotovo preko letnjeg raspusta, ali svaki put pomislim na društvo koje je u gradu. U tom delu sela nema ni jedno dete mog uzrasta sa kojim bih se mogao družiti.

Ostanem toliko da me taj prostor ispuni mirom i zadovoljstvom. Družim se sa bakom i sestrom . Ona uvek ima svoje doživljaje sa fakulteta. Obožavam tu kuću i jedva čekam sledeci vikend.

Tamo nikad ne koristim tehniku, osim televizora, koji je uključen čisto tako, radi neke atmosfere.

Umalo da zaboravim na krevet. Najudobniji krevet na kome sam ikad ležao.

Njiva preko puta kuće sjaji se na suncu, pogotovo pri zalasku. To je jedan od najlepših prizora koje sam ikad video.

 

Aleksa Zorić  VII/4

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.