Divim se svojoj mami

Moja mama je veoma živahna, zanimljiva i uvek ima neku dobru temu za razgovor.
Ima četrdeset i četiri godine, ali veoma je aktivna. Ide na dva sporta, trči, vozi bicikl…Ona radi u bolnici, na dečijem odeljenju. Ima troje dece, Dejanu, Miloša i mene. Uvek je tu za nas,  majka nežna i puna razumevanja , postojan oslonac i najbolji prijatelj kome sve možes reći.
Niska je. Ima tople smeđe oči, mali nos i puna usta. Ima dugu crvenu kosu. Uvek sređena i uredna.
Pre tri godine,  počela je  da radi u Nemačkoj. Nisam je viđala po dva meseca! Kad je kod kuće , dan mi  počinje,  i zavšava  sa njom. Ujutru  mi donese doručak u krevet, a pred spavanje  pričamo o svemu i  svačemu. Poljubi me u čelo za laku noć. Kada je neko u kući bolestan, trči oko njega, samo da što pre ozdravi. Ali, kada je ona bolesna,  gotovo da  to i zaboravi, i dalje je aktivna,sređuje kuću, nama pomaže i nikada ne ostaje u krevetu.
Uvek je interesuje moj uspeh u školi, simpatije, i sve što ima veze sa mnom.
Eto, nadam se da ste uživali u ovoj priči o mojoj mami, koja je moje sve na svetu. A mogla sam samo  reći – žena, majka, kraljica!

Jovana Marković

VII/4

Шта ми не да мира

Мој мир прекине мој млађи брат,  Александар. Има три године, паметнији је од мене и уме да шармира  свакога  око себе.

Мама је знала још док је био у стомаку да ће бити велики давеж. Када се родио, био је мали буцмасти врагoлан. Сада , док га гледам,  запитам се да  ли ће једног дана схватити колико нас је мучио.

Између моје и његове собе смо ставили једну даску  да не би побегао. Док учим или пишем домаћи, дође до те ограде,   лупа и виче: „ Нанушка!“  Пуно пута успе да се извуче и направи русвај у мојој соби. Када се играмо, увек жели да изигравам коња или да му направим кућу, па да је сруши, а ја опет да је направим, а он да је руши.

Нервира ме то што је мама увек на његовој страни. Увек је он у центру пажње и што је најгоре, мама му даје све и каже да сам  љубоморна и да претерујем кад  кажем да је безобразан.

Гордана Благојевић

VII/4