Ко ми не да мира

Мени не да мира моја мама.  Завучем се у своју собу, играм игрице на комјутеру или само лежим, она увек   уђе кад не треба. Ево баш јуче!   Слушам ја  музику и наравно, мама улази. „ Јеси учио? Имаш тренинг вечерас!“  Онда се изнервирам и закључам се. На миру могу да радим шта год хоћу.

Мама се уморила на послу па одспава мало поподне. Али, чим се пробуди, почне да запиткује.  „ Јеси ли гладан?  Хоћеш ли да једеш нешто?“

Вече је.  Ја се загледао у неку  серију, а мама прави нешто за  вечеру. Кад, одједном, улази у собу изненеда и каже: „ Иди ми купи један квасац и млеко!“ „Зашто увек морам ја да  идем до радње?“ А она каже: „ Па `ајде, Борисе, ти си брз!“ Вратио се ја, а  мама заборавила уље.  Помислим,  па да ли је могуће!  Kао да ме  зеза.

Нисам ни петнаест минута имао мира, поново  чујем из кухиње: „  Борисе, идеш ти на тренинг?“ У то се и тата вратио с посла и већ с врата пита: „ Како је било у школи?“   Сви досађују са свих страна. Већ у десет сати одлазим да спавам. Милина! Хвала богу да се завршио овај дан!  А сутра?  Опет све исто, испочетка.

Борис Тривуновић

VII/4

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.