Ко ми не да мира

Мени не да мира моја мама.  Завучем се у своју собу, играм игрице на комјутеру или само лежим, она увек   уђе кад не треба. Ево баш јуче!   Слушам ја  музику и наравно, мама улази. „ Јеси учио? Имаш тренинг вечерас!“  Онда се изнервирам и закључам се. На миру могу да радим шта год хоћу.

Мама се уморила на послу па одспава мало поподне. Али, чим се пробуди, почне да запиткује.  „ Јеси ли гладан?  Хоћеш ли да једеш нешто?“

Вече је.  Ја се загледао у неку  серију, а мама прави нешто за  вечеру. Кад, одједном, улази у собу изненеда и каже: „ Иди ми купи један квасац и млеко!“ „Зашто увек морам ја да  идем до радње?“ А она каже: „ Па `ајде, Борисе, ти си брз!“ Вратио се ја, а  мама заборавила уље.  Помислим,  па да ли је могуће!  Kао да ме  зеза.

Нисам ни петнаест минута имао мира, поново  чујем из кухиње: „  Борисе, идеш ти на тренинг?“ У то се и тата вратио с посла и већ с врата пита: „ Како је било у школи?“   Сви досађују са свих страна. Већ у десет сати одлазим да спавам. Милина! Хвала богу да се завршио овај дан!  А сутра?  Опет све исто, испочетка.

Борис Тривуновић

VII/4

 

 

Mesto na kome volim da budem

Možda će nekome  zvučati smešno, ali mesto na kome volim da budem je ljuljaška.

Severoistočno od nje se nalazi drvo jabuke, a jugozapadno drvo suve šljive, barem mislim da je šljiva.  Nekoliko metara dalje u istom pravcu je A – držač. Između A – držača i jabuke je šipka. Držač i šipka su od metala. Šipka leži na jabuci, šljivi i A – držaču. Na šipku je obešena moja ljuljaška, preko snažna dva lanca, koja se rastavljaju na dva dela i povezuju gumenu ljuljšku sa šipkom.

Tu ulazim u svoj svet. Tako  se zamaštam, da ni ne primećujem  kako pomeram ruke i noge dok se ljuljam 100 – na sat.

To je moje mesto snova i mira. Ali, bukvalno mesto snova! Par puta sam čak sanjao da  se ljuljam  i  samo usred noći shvatim da sam na ljuljašci,  a noću baš i ne izgleda  tako lepo i mirno.

Nemanja Majski

VI/1

Ову причу посвећујем снегу и зимским чаролијамa

Зима је и хладно је, али снег и у највећој хладноћи у мени пробуди неку посебну врсту узбуђења. Празничног узбуђења. Када пада снег све је тако чаробно и лепо.

Можда је то зато што  ме снег подсећа на Божић и Нову годину  или зато што проводим време напољу са породицом и другарима, па онда се сва  промрзла враћам, а у кући топло. Сместим се поред пећи и уживам.

Сећам се добро, кад сам била мала, како сам писала писмо Деда Мразу па сам обавезно са друге стране цртала Снешка Белића. Увече ставим писмо у коверту и напишем адресу – Северни пол.  Не желим да кварим магију, зато и даље верујем у ту адресу.  Затим одем полако са татом до сандучета. (  Бојала сам се мрака, а бојим се и сада. )  Увече не могу да спавам од узбуђења. Увек мислим да ћу видети Деда Мраза. Онда ожедним и кад изађем из собе, тачно се сећам слике –  виде се лампице како весело трепере, украшена јелка, а испод јелке, уместо поклона, мачак дрема. Чим је чуо моје  кораке, одмах се пробудио, а вероватно  и бака и дека. Приметила сам да мачак ноћу преде много гласније него дању. Села сам на столицу за љуљање, а Маза ми  ускочи у крило. После два минута је заспао и било ми је жао  да га будим иако сам и даље била жедна. Полако сам га спустила на под, ипак се пробудио и скочио назада на љуљашку. Попила сам воде и вратила се у кревет, а мачак за мном.

Волим игре у снегу –  да правим анђеле  и Снешка, да се санкам и грудвам, а најлепше је кад си са онима које највише волиш  и који тебе највише воле. Онда уђемо у топлу кућу, станемо поред топле пећи и пијемо топле напитке –  чај , супу, какао…

Сећам се   још нечега.  Страхиња, мама и ја правимо чаролију. Вероватно се питате : „ Какву сад чаролију?“  Е, па, чаролију је једноставно направити. Постоје две врсте. Једна се прави од воде  и мирисног уља, стави се на пећ и од тога цела кућа мирише. Други рецепт за чаролију се налази у вашем срцу.

 

Љубица Вулиновић

VII/4

Još jedno bezbrižno leto

Još jedna školska godina se završila.   Sledi dugo i bezbrižno leto za koje osećam da  će biti drugačije od svih do sada zbog toga što nas ono deli između srednje i osnovne škole.

Desetog jula sve vezano za školu je gotovo.  Tad je već iza nas i banket, i prijemni, i upis u srednju školu, i sve. Toga dana ću doći kući, leći na krevet i prepusttiti se slatkom maštanju i svom vremenu koje je konačno samo moje. Trudiću se da ne mislim na sve što je prošlo jer znam da ću se rasplakati. Sve će mi nedostajati.

Za početak jedva čekam odlaske na bazen sa društvom. Tako svako leto provedem po pola dana. Sunčam se, guramo se u vodu, jedem sladoled ili grickam kukuruz. Jedini je problem kako okupiti društvo, da svi budemo zajedno  – što nas je više, to je zabavnije.

Neću ni ja celo leto biti u Somboru. Drugi deo plana je putovanje u Zagreb i Zadar. Zagrebu se  više radujem. Tamo mi žive baba i deda i to je grad koji poznajem i volim  kao Sombor. U julu idemo na venčanje svog brata od tetke. Dugo nisam bila na nekoj svadbi i baš se radujem.

U Zadar idem krajem jula ili početkom avgusta, taman da se dobro odmorim i opustim pred polazak u novu školu. Ono što najviše volim pored kupanja i sunčanja, je kada uveče šetamo pored same obale i jedem sladoled.

Tako sam isplanirala ovo leto, ali što se mene tiče, i ne mora sve da ide po planu jer se najlepše stvari dešavaju upravo kad ih najmanje očekuješ. Možda će mi  baš jedan sasvim običan izlazak sa drugaricama obeležiti ovo leto najlepšim doživljajem.

Maja Đurić

VIII/4

Све нежне речи света

Једног лепог дана  изашао сам из куће и отишао до стаје где држимо  коње, а мало ждребе је дошло до мене да га мазим.

Ја га мазим, а оно стоји. Отишао сам у кућу по коцку шећера.  Пружим му лепо коцку на длану. Стојим и гледам како лепо једе.  Кад је појело шећер, пустио сам га из стаје да трчи.  И кажем: „`Ајде, ждребе моје малено, да трчиш!“ И ждребе ме све послуша. Гледам како лепо и брзо трчи, а има тек месец дана.

Када је застало, опет сам га мазио, а ждребе воли да се мази. Пуно сам га размазио.

Онда се опет растрчи,  баш као прави тркачки коњ. Кад се умори,  оде код  мајке и сиса.

Јеленко Сувајчевић

VIII/4