Аутопортрет

Од кад знам за себе мењала сам темперамент, начин размишљања, мењали су се људи око мене, променила сам неколико школа, мало њих стварно упознала. Неке особе ћу целог живота памтити, неке које сам јако волела, а више се ни не чујемо.

Нерадо се присећам живота у Ловћенцу. Тамо сам у другом разреду живела код деде са мамом и сестром. То су били дани испуњени нервозом и породичним проблемима. Зато смо се преселили у Суботицу.

Тамо је мама имала дечка и он је мени и мојој сестри био као други тата. Тамо сам се уписала у трећу школу. Играли смо фудбал сви заједно,  са дечацима, чак су нам говорили да нисмо  ни тако лоше.

На екскурзији у четвртом разреду били смо у истом хотелу са ђацима из школе у коју сада идем. Много је смешно кад се сетим да су Олга и Ивона биле заљубљене у Бориса, а Корина у Андрића и Дравара. Тамо сам постигла свој сјајни гол главом. Победили смо Доситеј, а ја сам имала малу главобољу.

Прву разгледницу сам послала Давиду, дечку наше маме.После смо се преселиле на Прозивку, а након кратког времена, смо прешле да живимо код тате.

Најдраже успомене су ми са Сашком и Тањом. Игре жмурке, „клупица“, „ауто пут“ и Дубровачка. Најлепша и најсмешнија од свих је „ пасош“. Биле смо јако мале, можда четири године. Наши су причали о путовањима. И о томе да  ми још увек немамо пасош. Нама је та реч звуала страшно и мислиле смо да је нека врста штита. Нисмо смеле да изађемо из дневне собе  цео дан. Играле смо се „љути се човече“  тако смо то тада звале. После су нам једва објаснили да то није никакав штит  и да нам се неће ништа десити.  Нисмо им у почетку веровале, милиле смо да само желе да нас раздвоје.

Од тог чврстог пријатељства остало је само познанство. Мењале смо се, налазиле друго друштво, на крају и посвађале. Пре два дана смо се и помириле, али то више није то.

Ја сада имам друге циљеве, на пример – да добијем две петице из српског пре почетка распуста  да бих ишла у Бездан да упишем жељену школу. То више нису само жеље да изјурим на клупицу.

Све што ми се дешавало је на неки начин било лепо, то је моје одрастање, али можда ће  ово што долази бити још лепше.

Јелена Сердаревић

VIII/4

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.