Za  kraj leta ♥♥

Једна сасвим обична прича о једном сасвим обичном дану

На летњем распусту , кад сам код баке, сваки дан  ми  је занимљив, драг иако је сасвим обичан.

Свако јутро сунце засија у мој прозор, а онда право на моје очи, али то ми не смета да се још мало промешкољим у кревету и наставим да спавам. Сестра ипак улеће у собу, скаче на кревет и  прионе да ме  пробуди, па ме голица. Највише волим овакве тренутке у току дана. Миле и пуне љубави.

Бака нам је, поред свих својих обавеза,  за доручак спремила оно што највише волим – палачинке  и млеко са медом.

У летњој кухињи бакица кува ручак, волим то место у кући и обавезно сам ту да јој помогнем ако нешто треба. Тај дан смо спремиле собу. То је личило на све, само не на спремање , с обзиром да ми је сестра помагала. Пустиле смо музику и направиле коцерт.  У једном тренутку сестра је почела да се смеје . Нашла је мајицу за коју је мислила да ју је изгубила.  Била је толико срећна. Једну по једну, откривале смо разне изгубљене ствари.

Тада нас је бака звала на ручак. Бака је толико добра куварица да цео ходник мирише. Обожавам је.

После смо сестра и ја  отишле до продавнице да купимо сладолед. Сећам се да је било толико топло да се сладолед истопио док смо се вратиле.

У једну чинију јагоде, у другу шећер и ево нас у башти. Бакина башта је дивна, као неки краљевски врт, пуно цвећа, и дрвећа. Селе смо на љуљашке и причале.  Јеле смо јагоде. То су за мене све летње чаролије. Дуго смо остале напољу, без телефона, без  телевизора… Осећала сам се тако слободно и мирно. Она је лежала на мом крилу док сам јој ја читала своја дела, своје приче.

Онда је дошла тета Мила, бакина најбоља другарица, и звала нас на чај и гибаницу.  Седимо причамо, дружимо се бака, бакина другарица сестра и ја. После смо играле друштвене игре. Вече је, ми у  летњиковцу, у башти.  Толико среће у једном обичном дану  не може се речима описати.  Као  у бајци.

Вечерамо сви заједно напољу. То нам  је неки обичај.

Волим сваки свој дан са баком у њеном дому у природи.  Уз њу све обично постаје узбудљиво и  раскошно.

 

Божана Мандић

VII/4