Ponosna sam na ono što jesam

Oduvek sam imala mnogo simpatija, ali nikad nekog kao tada i imam mnogo toga da ispričam.

Zapazila sam ga jedno leto, lepog dečaka na ulici. Od drugarica sam odmah saznala i kako se zove. U početku, i nisam toliko razmišljala o njemu, kao – da li je on možda mene nekad zapazio ili da li bismo mogli čak i da se družimo? Do tad je sve i bilo lepo.

Nekako neočekivano, na jednoj žurci smo se i upoznali, čak i slikali zajedno. Tu noć neću nikad zaboraviti. Najlepša stvar koja mi se desila. Od tada mi je postao nekako važan na poseban način, jednostavnije – zaljubila sam se. Uvek mi se javljao kad se kao slučajno sretnemo, uvek ja prva napišem poruku da bismo se malo dopisivali i on uvek odgovori, ali samo nešto kratko. Onda sam prestala – na vreme. Da me ceni, da mu se sviđam, želeo bi nešto da sazna o meni. Ponosna sam na sebe jer mogu da razumem da se on možda stidi, ili mu se ne sviđam, ali zato nisam ljuta, više sam razočarana. Ovoliko truda za pogrešnu osobu. Čak i  kada bi on jednog dana počeo da se interesuje za mene, nisam sigurna više da bi vredelo. Ako me ne voliš od početka, ne mogu više da ti verujem.

Ponekad se pitam zašto ga ja uopšte, onako potajno još volim, a i nadam se da će se nešto desiti. Posle sam tužna, plačljiva. Ali, onda kažem: „ Ma, briga me za njega!  Znam da bez svojih prijateljica ne bih uspela tako lako da se oporavim, čak me je i mama savetovala.

Nije mi samo jasno zašto mi je uvek odgovarao da mu nisam dosadna i da me voli kao prijateljicu, pa još i  to kako njegovi postupci govore. A ja se pitam – Koji to postupci? Nije ih ni bilo! Znam da mu je škola ove godine važna jer treba da upiše srednju, ali ipak toliko nezainteresovanosti… Bar ponekad nazoveš prijatelja, čestitaš na nekom uspehu. Stvarno nije lepo!  Nikad više neću vući nekog za rukav i iznova pokretati nešto što me razočarava. Jeste on lep i sve, ali ja više ni ne znam zašto sam se baš u njega zaljubila.Možda  me je obuzelo to njegovo, tako da kažem, hladno ponašanje. Volim to  što mogu da razumem druge, ali ne volim što ne mogu da se odvežem od nekog koga zavolim.

To sad i nije više toliko važno. On će zauvek biti prvi u kojeg sam se istinski zaljubila, jedna lepa uspomena iz detinjstva na koju sam ponosna.

 

Lana Amanović

VII/3

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.