Минут до краја часа

                 За први писмени задатак написао сам причу “ Највише волим да програмирам“ То је прва прича коју сам успео да напишем за четрдесет пет минута.  Ово су биле моје мисли док сам писао:  почињем у Мајнкрафту командама. Још се свега сећам, сваког “ изврши“. Потом прелазим на Паскал , време је за такмичење. Кад сам већ поменуо време, рећи ћу и да га морам и сад искористити да не бих опет написао први писмени задатак.                                                       На пример,  управо док сам исписивао прошлу реченицу, размишљао сам како сам на општинском такмичењу гледао на сат, за време првог писменог мислио да сам изгубио тридесет минута, а и сад гледам на сат – 12.30 – сат сигурно не показује тачно време. Остало ми је још целих тридесет минута.                                                                                                                                                                 Сада треба да гледам на два сата.                                                                                           Како сам имао 100% бодова прошао сам даље . Док се рађа преко 10000 беба, ја радим задатке на окружном такмичењеу.  Пишем једну реченицу, једну линију  када и дванаест пута удахнем.  Реченицу напишем за минут, а ви  сте је прочитали за десет до петнаест секунди. Док ви ово читате на милионе звезда нестаје, а ја тада, пре две године,  размишљам хоћу ли проћи на републичко.  Сада имам директан пролаз, али не и тад. За те две године прешли смо милионе километара.                                                                                             Секунд је пуно, минут такође, сат, дан, месец  – нема праве речи. А година, а деценија? Пре десет година сам упознао свог најбољег друга. Иако је прошло пуно времена, сећам се као да је било јуче. И краља римског, палиндорома, и нумеризације. То су задаци. У фебруару сам сазнао да су стр-алати илегална библиотека. Срећа што је нисам написао.                                                             Сада, у последњем минуту да напишем зашто се још увек бавим прогармирањем. Док се двеста беба родило, сто људи умрло, птица хиљаду пута замахнула крилима, милион звезда нестало, светлост прешла три милиона метара, шездесет пута срце откуцало, секунадара обишла сат, ја сам завршио … педесет девет, шездесет… и овај писмени задатак.     

                                                                                                       Немања Мајски

                                                                                                                                VII/1

           

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.