Једно размишљање са часа лектире

Поводом приповетке Све ће то народ позлатити Лазе Лазаревића

Млади људи одлазе у битке. Понекад се врате као победници, неки се не вraте никада, а неки заувек носе своје ране на души и на телу.

За њих живот више неће бити исти као пре. Они храбро носе своју судбину сами, али имају право да верују у заслуге – желе достојанствен и частан пут у будућност.

Добили су мало злата да се осећају боље. ( Држава веома лукаво покушава да замаскира целу ситуацију) Међутим, како време пролази, злато затурено негде у орману губи боју, губи вредност. Боља времена не долазе како су се надали, а потреба и жеља за нормалним животом је и даље ту.

Милош Цвијановић

VIII/1

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.