Наставак Биберчетове авантуре

 

Биберче се замисли, те погледа сетно,

образи се заруменеше, обuзеше га чула.

 Прене  се к’о из сна

те заусти спретно:

„Волео бих, Дивна,

 кад би ме нежношћу обасула“.

„Биберче драго, то ћу ти ја дати,

али није мој загрљај та срећа

коју желиш да те прати!

Мораш хтети силно

и умно знати

који су тренуци важни,

чега ти се срце сећа,

па ће да те лечи, па ће да те врати

и срце и ум и душа биће већа,

а тело то мора да прати“.

 Видећеш Биберче, само стрпљив буди!

Није важно шта кажу или мисле други људи!

Ти си велики човек у маломе телу,

многи твоје људске висине,

не могу да досегну!

Дивна пољуби Биберчета меко,

а његово тело поче да нараста

И ево, за тренутак  човек стасит, висок наста

јер љубав и доброта  чуда чине!

 

Даница Маравић, 5 -2

Bajka Biberče (nastavak)

 

 

 

Biberče:
Želim da porastem želim i tačka
veća je od mene čak i moja mačka!

Divna:
Želja tvoja jako teška biva,
želiš li  možda deset boca piva?

Biberče:
Dobro, nema veze, samo bez problema,

a  želiš  li možda da mi budeš žena?

Divna:
Žao mi je mali, nisu ta vremena
da možes da biraš ko će ti biti žena.

Biberče:
A poljubac jedan,
jedan jako mali,
mislim, neće ništa da ti fali.

Divna:
Pa evo u obraz, al samo jedan.
(Divna ga poljubi)

Biberče:
Šta se ovo dešava?
Osećam snagu!

Divna:
Gle, ti više ne ličiš na malog magu.

Biberče:
Više nisam Biberče,
sad sam mnogo veći!

Divna:
Istina je prava, nisi više mali.

Želiš li sad biti moj momak pravi?

Biberče:
Ne! Odbila si me dok sam bio mali!
Sad odbijam ja  tebe jer si zloća pravi.

Deana Bezdradica, 5-1

 

 

Наставак драмског текста „Биберче“

(Дивна одлази кући потиштена. Кад је мајка угледала, загрлила је своју кћер, плачући од среће.)

Мајка

Која је то срећа! Судбина нам дала да најдраже чедо не поједе ала.

Причај, кћери драга, како се то збило!

Што си тако тужна, зар ти није мило?

Ко је јунак што ти главу спасе?

Све ћемо му дати за награду, зна се!

Дивна

Звала сам га, мајко! Била би то срећа!

Ал` његова жеља од свега је већа!

Мали је ко зрнце, ал` храбар је, зна се!

Његова је жеља само да порасте.

Мајка

Потражи га, кћери, крај језера клета, јер чуда постоје од када је света!

(Дивна одлази трчећи на обалу језера дозивајући.)

Дивна

Биберче! Биберче! Појави се! Где си?

(Из шуме се чује глас.)

Биберче

Приђи, Дивна, приђи! Воде ми донеси!

(Дивна са бокалом воде одлази у правцу гласа. Испод дрвета је стајао младић невиђене лепоте. )

Биберче

Дођи, Дивна, ближе! Зар ти нисам знан?

Постао сам момак, ово није сан!

(Дивна и Биберче се загрле)

Пролог

Глас по целом селу за тили час крене о лепоти Дивне и судбине њене.

Трајала је свадба неколико дана, а њихова срећа и данас је знана.

 

Јована Павић, 5 /1

 

 Марк Шагал                   
"Око ње (у знак сећања на Беллу)" 1945.