Наставак драмског текста „Биберче“

(Дивна одлази кући потиштена. Кад је мајка угледала, загрлила је своју кћер, плачући од среће.)

Мајка

Која је то срећа! Судбина нам дала да најдраже чедо не поједе ала.

Причај, кћери драга, како се то збило!

Што си тако тужна, зар ти није мило?

Ко је јунак што ти главу спасе?

Све ћемо му дати за награду, зна се!

Дивна

Звала сам га, мајко! Била би то срећа!

Ал` његова жеља од свега је већа!

Мали је ко зрнце, ал` храбар је, зна се!

Његова је жеља само да порасте.

Мајка

Потражи га, кћери, крај језера клета, јер чуда постоје од када је света!

(Дивна одлази трчећи на обалу језера дозивајући.)

Дивна

Биберче! Биберче! Појави се! Где си?

(Из шуме се чује глас.)

Биберче

Приђи, Дивна, приђи! Воде ми донеси!

(Дивна са бокалом воде одлази у правцу гласа. Испод дрвета је стајао младић невиђене лепоте. )

Биберче

Дођи, Дивна, ближе! Зар ти нисам знан?

Постао сам момак, ово није сан!

(Дивна и Биберче се загрле)

Пролог

Глас по целом селу за тили час крене о лепоти Дивне и судбине њене.

Трајала је свадба неколико дана, а њихова срећа и данас је знана.

 

Јована Павић, 5 /1

 

Резултат слика за mark sagal

 Марк Шагал                   
"Око ње (у знак сећања на Беллу)" 1945.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.