За сада без наслова

Звони  за час, час српског. Данас пишемо писмени. Овај пут смо добили чак шест тема и десило се нешто што је сасвим неочекивано. Збрка у глави, нисам могла да се одлучим. Све ми се допало на неки начин, али треба да се деси и онај први чин, прва реченица. Време је нестајало, а ја још  гледам у празан папир.

Тада сам покушала да сричем прва слова, као кад сам учила да пишем, полако и несигурно, али ипак о нечему о чему сам могла најлакше да мислим, а можда и осећам – о музици!  Једна од тема је била  – Музика мог срца.

Реченицу по реченицу, расте кратка прича о мојој музичкој школи, о њеној лепоти, о музици која се у њој ствара. Чим уђем у тај простор осећам неку магију и када сам тужна, одмах се орасположим. Али, најлепша чаролија се деси када изађем на бину и свирам гитару.

Анастасија Гајић

VII/3

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.