Моја породица има пет чланова. Неко ко највише утиче на мене је моја мама Марија. Ниска, кратка смеђа коса, живахне смеђе очи, темепераментна и највећи префекциониста којег знам. Ради сваки дан напорно да би мени и брату обезбедила све што нам је потребно.Често ми говори да сам ја њено највеће благо и понос. У слободно време воли да попије кафу са другарицама. Посебно воли да се са мном провоза бициклом до канала. Тада ми прича о утисцима дана.
Уз маму чврсто стоји мој тата Жељко. Чврста рука наше породице. Он је стварно ауторитет и увек га сви слушамо. Због болести од 2014. године не сме да ради тажак физички посао, па је због тога незапослен, али помаже мами најбоље што може. Слободно време проводи уз телевизију, сок, јер се алкохол не конзумира у нашој кући, и чинију кокица. Занимљиво је да сви заједно волимо да гледамо фудбал. Тата је велики навијач Црвене звезде, а то је пренео и на мене и на брата.
Десет година пре мене на свет је дошао мој брат Борис. Ишао је у исту основну школу као и ја, завршио је за конобара. Тренутно се ничим не бави осим комјутерским игрицама. Некада је био одличан фудбалер, као и тата, али је због лењости престао да тренира. Веома је висок и леп младић. Има зелене очи и плавосмеђу косу. Срце му је узела једна Александра са којом се забавља мало више од две године. Кажу да је љубав између брата и сестре нераскидива и ја то осећам.
Најстарији члан моје породице је моја бака Ана. Откад дека више није на овом свету, живи са нама. Сваки дан мога живота она је провела са мном . Учила ме да ходам, да говорим, да се понашам. Она је биће љубави, пажње и нежности.
Бојана Јурков
VII/3
Mi pišemo 