Ову причу посвећујем…

Још од малена у мени се будило велико интерсовање за спорт. Захваљујући мом тати данас је тачно седам година како тренирам и играм одбојку.

Многи ми говоре како ћу пропустити неке занимљивије ствари у животу, али ја им просто не верујем јер одбојка је мој живот, а емоције које покреће су довољне за један богат и занимљив живот.

У тренутку када улазим у свлачионицу, заборавим све што се десило тога дана. Девојке са којима тренирам су моја друга породица и за њих би дала све, као и оне за мене.

Облачим дрес са својим омиљеним бројем, обувам патике, улазим на терен и више ништа није важно. Док поздрављамо поен, у мени влада само срећа.  Узбуђење и нервоза, страх, а у исто време и срећа су нешто за шта ја живим.  Вика, дрека , шта год да се деси, никада нећемо  дозволити  да лопта падне.  Тренер и играчице са клупе су лица која пратим, која видим, и која су ми једино  важна и у великим дворанама, када се ори на трибинама.

Никада нећу престати да тренирам јер ме то усрећује!

Сара Сучевић

VII/3

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.