Jedan dan u mojoj porodici

“ Dunja! Dunja! Ustani! “ viče mama. “ Dunja, ustani! Više te neću buditi pa ćeš zakasniti u školu. Tromo ustajem, skidam mider i idem na doručak. Uglavnom volim plazmu i mleko koje mi mama prethodno ugreje. „Neću te više buditi pa ćeš svaki dan kasniti u školu“, uvek to kaže, ali sledeće jutro me opet budi. Jutra u našoj kući su kao “ Dani mrmota“.

Pakujem munjevitom brzinom torbu. Tata je već na vratima jer on nikad ne kasni.   Dvadeset minuta do osam – krećem spremna za nove radne pobede!

Kada dođem iz škole, tata je već kod kuće pa njemu pričam o utiscima dana i pohvalim se uspesima. Tako napravim dobru atmosferu pred ručak. Naravno, čekamo mamu. Za vreme ručka tata dobije reč. Uglavnom priča o tome šta se izdešavalo na poslu. Ponekad se naljutim na njega jer ne mogu da dođem do reči.

Učim svaki dan , po rasporedu za sledeći dan. Ali, u retkim prilikama kada nemam ništa za domaći i kada je i tata slobodan, idemo da se vozimo biciklima ili odemo na pecanje.

Tako prođe vreme do pola sedam kada imam trening. Posle se sve odvija po istom redosledu, sve dok ne legnem u krevet, a tad me mama pita: “ Šta ti se danas najlepše  desilo?“ Volim tako da završim dan – tonem u san, a još uvek razmišljam o nečemu što je bilo lepo!

Dunja Curnović

VII/3

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.