Албум једне генерације – уместо школског споменара

  

Зовем се Стефан Драгичевић, идем у пети разред, имам једанаест година. Станујем недалеко од школе у згради поред шумице. Ту проводим пуно времена – шетам са родитељима, тренирам на справама, на игралишту играм фудбал и кошарку са друговима из одељења и из зграде. Ипак више волим кошарку. Волим да возим бицикл и желео бих да ми родитењи купе fat-bike који има широке гуме – тада бих могао да возим по снегу и песку. Навијам за Партизан и нећу заборавити утакмицу против Црвене звезде коју сам посматрао са трибина партизановог стадиона.

            Омиљени предемти су ми српски језик и музичко и умем да свирам фрулицу.  Идем у школу енглеског језика.

            Родитељи кажу да сам миран, али тврдоглав. Ја не волим свађу ни тучу. Бранио сам малог комшију Луку док је ишао у наше одељење.

            Највише волим да идем у Ратково код деда Милана. Он ме је научио да возим трактор и на то сам поносан.  Све што деда ради, радим и ја са њим: крунимо кукуруз, намирујемо стоку, косимо траву, оремо њиву. Ја сам дедин мезимац.

            У доба короне сам се угојио. Мама каже да сам добио стомачић, а тетак ме зове Ласта у карантину. Мораћу поново да почнем да тренирам кошарку.

            Жеља ми је да моја породица увек буде сложна и на окупу.

Зовем се Лука Малобабић и идем у пети разред. Волим да играм кошарку, причам и играм се са другарима. Волим и да играм друштвене игре, занимљив сам и смешан. У слободно време читам књиге, играм игрице и гледам серије. Моја омиљена књига је „Двојица под кошем“. Тренирам кошарку, имамо тренинге три пута недељно. Мислим да сам добар друг, марљив сам, волим да помажем другима и дружељубив сам.

Коначно је почела нова школаска година . Надам се да ћу и даље остати вредан и радан и да ћемо се сви лепо слагати.

Здраво!  Ја сам Ања Маглов, имам једанаест година. Моја омиљена боја је роза. У слободно време волим да цртам и да се играм са другарима. Код баке на селу имам два пса – Лили и Шапицу. Чим стигнем, трчим да се играм са њима и да их нахраним. Много волим животиње. Пре сам и желела да будем вeтеринар, а сад бих волела да  будем адвокат или судија да помажем људима да реше проблеме – кад се посвађају или не разумеју.

Зовем се Соња Булатовић. Имам десет година идем у пети разред. Моју породицу чинимо ја, моја сестра, мама и тата. У Сомбору ми живе бака и деда, а у Београду друга бака. Волим спортске активности и због тога сам се крајем четвртог разреда уписала на аикидо. Када порастем, желим да постанем наставница физичког васпитања. Волим  да се играм са својим другарима да проводим време у природи, да посећујем  музеје. Увек сам спремна да помогнем, засмејем и утешим некога.

Ја сам Дуња Јоргић и идем у пети разред Основне школе „Доситеј Обрадовић“. Идем и у Музичку школу „ Петар Коњовић“, свирам калвир. Тренирам пливање и учим балет. Много волим да читам књиге. У својој соби имам  праву малу библиотеку која садржи за сада петсто књига. Мојe омиљенe књиге су „ Хари Потер“ и „ Уточиште за бајке“. Члан сам дечијег хора Шaрени вокали. Ишла сам на многе међународне дечије фестивале, са радошћу певала и освајала награде. Учествовала сам на Фестивалу „ Док тече Лашва“ у Травнику, „ Та се песма љубав зове“ у Кикинди, „ Разигране ноте“ у Загребу, чак и на првом Кидс – тун онлајн фесту у Загребу. Похађала сам и школу за мале манекене.

     Моје омиљене боје су жута и плава, волим да правим оригами фигуре од папира, возим тротинет, бицикл, ролере и скејтборд.

Кратка прича о мени

Моје име је Ленка. У мају сам прославила једанаести рођендан. Ове године постала сам ђак петак. Обрадовала  ме је вест да ћемо поново кренути у школу и свакодневно напредовати заједно. Једва сам чекала да видим како ће бити када више наставника замене нашу учитељицу. Одлучила сам да ми у наредном периоду узор буде моја старија сестра Јана која сада иде у други разред гимназије. Пошто је веома вредна мотивише ме да и ја будем таква .

Од своје прве године сам ишла у вртић и свакодневно била у контакту са  децом, што ми је много пријало.Од почетка ми је главни сапутник била моја омиљена играчка Леон која је постала део моје породице. Себе бих представила као искрену, дружељубиву, комуникативну и праведну особу. Ово лето сам почела да се бавим вожњом кајака. Привукао ме је јер волим природу, боравак на води и животиње које тамо могу да видим. Када лаганим завеслајима правим таласе , осећам се испуњено. Ово сам укратко ја.

Моје име је Немања Глувић. Имам десет година и кренуо сам у пети разред Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору.

       Живим са својом породицом у улици која је близу школе. Моју породицу чине: мама, тата, млађи брат Лука и ја. Много времена проводим са својом породицом. Волим када време проводимо у природи, као и породична путовања. Понекад, идем са татом и ујаком на пецање, јер ми се пецање свиђа. Волим спорт, али  највише волим да играм фудбал. Слободно време проводим слушајући музику, дружим се са братом Луком и другарима или играм игрице на рачунару. Често се смејем, волим  да се шалим са другима и да причамо о занимљивим темама.

         Овде сам написао само неколико важних информација о себи, јер тешко је писати о себи, а да не испадне да се превише хвалимо.

  

Зовем се Вања. Имам једанаест година. Пре неколико дана пошла сам у пети разред. Била сам одлична ученица и надам се да ће тако и остати у мом даљем школовању. Живом у кући у делу града који се зове Стара Селенча са мамом, татом и старијим братом који је исто ишао у моју школу.

   Имам кућног љубимца, пса, по имемну Коки. Често се играм са њим.

   Имам много другова и другарица са којима проводим пуно времена. Моја најбоља другарица се зове Маша и она иде у пети разред.

Тренирам пливање. Због постојећег вируса тренинге сам заменила вожњом бицикла. Често идем до оближње шуме. Прија ми мирис дрвећа и цвркут птица.

Моје омиљено годишње доба је лето. Путујемо на море посећујемо родбину на селу. Овог лета је било другачије због пандемије, провела сам га код куће и мислим да ћу га брзо заборавити.

   Морам да напишем да ћу ово лето памтити по томе што смо се растали од наше учитељице.  Сада ми долази период живота када постајем старији ђак, а у мој живот улазе неки нови људи. Ја настављам путем којим сам и до сада ишла.

bvvvhvhvhv

Није ни мало лако писати о себи, али покушаћу укратко.

            Зовем се Тамарa Мицић. Идем у пети разред Основне школе „ Доситеј Обрадовић“ Живим у једном лепом и мирном граду, у Сомбору.  Као и сви моји вршњаци, волим да се дружим, да се играм, понекад да цртам…  Учим оријентални плес већ три године. Веома сам успешна, ишла сам на многа такмичења и освајала лепе награде.

            Поред плеса моја велика љубав су животиње. Моји љубимци су пас Џони, мачак Бики и папагај Рони. Имам велико двориште у којем они уживају.

            О себи мислим да сам једна обична девојчица са свим врлинама и манама које су карактеристичне за моје године.

Ја сам Ива Томић. Имам брата који се зове Матеја, он има давнаест година, годину дана је старији од мене. Моја мама се зове Слађана, а тата Драган. Моја улога у породици је да помажем свима колико год могу – засмејавам када су тужни, охрабрујем их. Волим да слушам музику, плешем, цртам, пишем и да се дружим!

Ромеро Брито “ Природа у хармонији“

Зовем се Ања Антић. Имам сетлосмеђу косу и зелене очи. Идем у пети разред и добар сам ђак, али волела бих да сам још боља. Тренирам кошарку, али врло радо се одазовем када ме зову да играм фудбал. Волим спортове са лоптом. Када се вратим из школе, мало се одморим,  радим домаћи, учим, а онда одмах у двориште или на игралиште. Волим да се возам бициклом са својим другарима. Понекад помажем мами у кућним пословима, колико умем и могу. Редовно шетам свог пса. Викендом волим дуже да спавам.

Аутопортрет у неколико потеза!

Ненад Девић

Зовем се Сара. Имам једанаест година и кренула сам у пети разред. Ниска сам. Моја коса је дуга и смеђе боје. Волим да идем у школу и да читам књиге. Сада читам две књиге, а то су ,,Ловац на маслачке“ и ,,Роман у мојој глави“ које сам позајмила из библиотеке. Волим да кувам и да печем колаче. Имам старијег брата Синишу који иде у осми разред и млађег брата Алексу који ће у октобру напунити две године. Синиша и ја смо најсрећнији зато што живимо са баком и деком. Тако смо ми одлучили зато што мама и тата не живе заједно. Ипак, они брину о нама и купују нам све што нам треба. Бака нам помаже у свему и испуњава нам жеље.

Здраво! Ја се зовем Јана Савић. Имам десет година. Рођена сам и живим у Сомбору. Тренирам плес и свирам клавир већ три године. Ја сам јединица у породици. Овог лета сам ишла на часове јахања. Научила сам пуно тога. У слободно време волим да изађем на игралиште да се играм са другарима до касно увече. Док сам имала онлајн наставу недостајала ми је школа. Волим путовања на море јер смо често ишли у Грчку. Ја имам проблем са видом. Слабије видим левим оком али све ће се опоравити ускоро. Мој највећи сан је да кад порастем постанем дизајнер ентеријера и екстеријера.

Драги читаоци ја сам Ивана Младеновић. Имам једанаест година. Имам старијег брата и млађу сестру, укратко речено моје богатство. Сестри скоро сваки дан цртам разноврсне цртеже, док са братом играм друштвене игре. Увече се цела породица окупи у дневној соби и гледамо неки леп филм. Моја прича је кратка, али открива по нешто о мени.

Зовем се Петар Ђенадија.
Тренирам кошарку. Имам млађег брата који сада иде у трећи разред. Мама ми је докторица, а тата ми ради у банци. У прва четири разреда сам из српског имао закључено пет. Волим српски. Највише волим граматику. Такође волим да читам занимљиве књиге. У слободно време идем напоље и играм се са другарима.

        

Дошао је септембар месец у којем је почела школа. Са радошћу у овом месецу очекујем и прославу свог рођендана. Ове године прославићу једанаести рођендан.
Рођен сам у породици у којој сам окружен љубављу. Како сам јединац, родитељи су ме водили у вртић још од моје треће године како бих упознао што више другара. Често сам са родитељима путовао на мора и планине, али у најлепшем сећању су ми остале две рекреативне наставе јер сам тамо био са другарима. Сваки распуст проводим код своје баке у Горњем Милановцу где такође имам другаре. Јако волим да се играм са другарима напољу, али са њима такође играм видео игре на компјутеру и телефону. Највише волим да играм кошарку. Идем и у музичку школу и свирам клавир.
Сада похађам пети разред и преда мном су нови наставници, нови предмети и нови изазови. Надам се да ћу као и до сада бити одличан ђак.

Никола Стојановић