Moje knjige

Knjige su moji najbolji prijatelji. One između korica čuvaju za sva vremena pesme, priče – uvek nove avanture.

Svako veče pred spavanje mama mi je čitala priče, basne i bajke, na kraju čak i romane. Od malena imam sobu sa velikom policom za knjige. U početku su tu stajale igračke i poneka knjiga, a sad ih ima toliko da neke moram da selim na novu policu. Vremenom sam stekla svoju malu biblioteku koja sadrži čak petsto knjiga. Najviše je doprinela moja mama koja je mi ih kupila skoro sve.

Odnos prema knigama mi je veoma važan. Uvek se potrudim da budu udobno i lepo smeštene na svoje posebno mesto. Sve sam ih pročitala, osim enciklopedija koje čitam povremeno

Prošle godine sam prvi put bila na Sajmu knjiga. Taj doživljaj ću zauvek pamtiti. Toliko štandova! Nisam znala kojem pre da priđem i koje sve knjige da izaberem. Osećala sam da se nalazim u svetu kojem pripadam.

Dunja Jorgić V/1

Петао и ми

Многи се радо сећају времена када су били мала разиграна бића – такви смо мој бат и ја када смо заједно.

Све моје авантуре и чаролије почињу управо код моје баке, а свака пустоловина се рађа када с сретнем са мојим братом. И даље нисам сигурна чиме нас то бака храни када нам се идеје нижу као бисери.
Тако смо једном били у задњем дворишту где станује живина. Мој бат и ја јако волимо петлове и кокошке па смо их хватали и претварали се да су нам кућни љубимци. Све је било лепо док нисмо наљутили петла. Толико се намерио на нас, а ми куда ћемо, шта ћемо, па трк у просторију где мој прадеда круни кукурузе. Нисам ни приметила да је мој брат заборавио да затвори врата. Препали смо се када смо видели петла како стоји на вратима. Јурнуо је на нас, и тако распршио кукуруз на све стране да је изгледало као паљба са неба. Једва смо се извукли.

По мом мишљењу то је био најсмешнији догађај који ми је показао да лав ипак није једини краљ животиња, већ је то и овај наш шашави петао.

Миа Раденковић V/1

V/1

И мачке воле купање

Тога дана је било баш топло и бака ми је дозволила да се купам у базену. Лепо сам се играла и уживала и нисам ни слутила да ће се десити оно што је уследило. Мирно и тихо свуда око мене кад, одједном, чујем свог пса како лаје из свег гласа. У дворишту моје баке станују разне животиње и све живе лепо и удобно, али десе се и овакви луди моменти. Следећа слика је избезумљена мачка трчи најбрже што може право према базену, скаче на ивицу и правац у воду. Нисам ни приметила да је пробушила базен док се сирота борила да изађе. Мокра, али спасена!

Овог догађаја се сетим сваки пут када чујем да кажу како мачке не воле да се купају. Бакина мачка је доказ да то баш и није тако.

Миа Раденковић

Na sreću, na nesreću, na sreću…

Jednog lepog letnjeg dana odlučili smo da odemo na kanal. Cela moja porodica učestvuje u pripremama i pakovanju. Bude baš lepo i veselo.

Šetkali smo naokolo, a moj teča je posle nekog vremena izjavio da ne zna gde smo to dospeli. Bili smo i gladni i žedni.

Pronašli smo žbun kupina, ubrali nekoliko i to nam je ublažilo i glad i žeđ. U tom istom trenutku odmah tu u blizini primetili smo jedno lepo mesto za kupanje.

Dok sam ulazila u vodu, ugledala sam nešto što se migolji prema meni, a onda je nestalo. Ipak sam nastavila da se krećem, možda mi se samo učinilo.

Za svaki slučaj okrenula sam se još jednom i tada ugledala zmijurinu, belu sa žućkastim šarama i ledenim pogledom. Istrčala sam iz vode bez reči i stala skamenjeno na obalu. Zmija je podigla vrat i glavu i tako nastavila za mnom ka obali. Sleđena od straha nisam mogla ni da se pomerim s mesta.

Toliko se približila da sam po šarama prepoznala našu bezopasnu beloušku – samo je htela da se igra. Kada sam konačno došla sebi, nje više nije bilo. Samo je nestala kao trag magle.

Ponovo ulazim u vodu nadajući se da nema nekih drugih opasnih zmija, ali odjednom osetim kako mi noga propada u mulj, a papuča mi se zaglavi nekih metar ispod vode. Dohvatam neku granu i njome zakačim papuču, ali padam glavom pravo u mulj.

Nekako sam se izvukla sa papučom u zubima.

Za jedno jutro doživaljaja dosta.

Dunja Šumonja V/1