Na sreću, na nesreću, na sreću…

Jednog lepog letnjeg dana odlučili smo da odemo na kanal. Cela moja porodica učestvuje u pripremama i pakovanju. Bude baš lepo i veselo.

Šetkali smo naokolo, a moj teča je posle nekog vremena izjavio da ne zna gde smo to dospeli. Bili smo i gladni i žedni.

Pronašli smo žbun kupina, ubrali nekoliko i to nam je ublažilo i glad i žeđ. U tom istom trenutku odmah tu u blizini primetili smo jedno lepo mesto za kupanje.

Dok sam ulazila u vodu, ugledala sam nešto što se migolji prema meni, a onda je nestalo. Ipak sam nastavila da se krećem, možda mi se samo učinilo.

Za svaki slučaj okrenula sam se još jednom i tada ugledala zmijurinu, belu sa žućkastim šarama i ledenim pogledom. Istrčala sam iz vode bez reči i stala skamenjeno na obalu. Zmija je podigla vrat i glavu i tako nastavila za mnom ka obali. Sleđena od straha nisam mogla ni da se pomerim s mesta.

Toliko se približila da sam po šarama prepoznala našu bezopasnu beloušku – samo je htela da se igra. Kada sam konačno došla sebi, nje više nije bilo. Samo je nestala kao trag magle.

Ponovo ulazim u vodu nadajući se da nema nekih drugih opasnih zmija, ali odjednom osetim kako mi noga propada u mulj, a papuča mi se zaglavi nekih metar ispod vode. Dohvatam neku granu i njome zakačim papuču, ali padam glavom pravo u mulj.

Nekako sam se izvukla sa papučom u zubima.

Za jedno jutro doživaljaja dosta.

Dunja Šumonja V/1

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.