Савршен дан

Ех, савршен дан! По мом мишљењу сваки дан, да би био савршен, треба да садржи само неколико важних, а једноставних делова: време за опуштање, смех, читање и забаву.

            Ево приче о једном таквом дану.

            Лето 2020. године. Страшан смртоносан вирус, много лоших вести на целој планети, али ето и тада се десе лепи доживљаји.

            Као што рекох, лето! Јутро почиње отварањем прозора, док пијуцкам сок од  цеђене наранџе. Из кухиње се чује познати звук  – ток-ток и мамин глас: „ Доручаааак!“

Седамо за сто сви – мама, тата, моја млађа сестра Олга и ја. Одједном тата изјављује да  после ручка  има изненађење за нас.  Лепо смо натенане доручковали – време је за читање или помагање око ручка. Данас бирам читање. Књига „Влак у снијегу“ већ неко време ми држи пажњу. Ипак, после двадесетак страница одлучила сам да проверим како напредује наша цезар- салата. Повремено ме хвата нестрпљење, питам се шта је тата наумио за данас.

Interior with a Girl Reading, 1905 by Henri Matisse (1869-1954, France) |  | ArtsDot.com
„Ентеријер са девојчицом која чита“ – Хенри Матис

            За време ручка чује се ритмично звецкање виљушака и повремени смех – најлепши звуци! А онда тата изјављује: Узимајте ранчеве, спакујте купаће, пешкире и не заборавите своје главе!“  Нас две усхићене трчимо у своје собе и пакујемо се, али још увек не знамо куда идемо.

            Мама пакује сендвиче, а тата мишиће за Олгу – она још  не зна да плива.

            Возимо се већ пола сата. Тата ништа не говори, само се загонетно смешка, а ми нагађамо: ја кажем: „ Викендица!“ Олга каже:“ Аква-парк!“, а мама: „ Салаш!“.

Тата на то као прави водич каже: „Још пет минута до дестинације.“   И, ко је био у праву? Василија! Ја сам била у праву.

            Олга одмах ставља мишиће и ускаче у воду, а ја ширим пешкир на лежаљку и елегантно се смештам на лежаљку поред маме  – удобно за сунчање. Само се шалим! Шта сте ви мислили? Немам ја двадесет година! Још увек сам дете и ускачем заједно са Олгом у воду.

Joie De Vivre designs, themes, templates and downloadable graphic elements  on Dribbble

            Мало одмора од пливања уз крпену лопту, као у стара времена. Из воде напоље, у воду па напоље и тако ко зна колико пута. Ништа посебно, не сећам се детаља, али тако ми уживамо.

            Нас четворо поред воде, а у води лабудови. Ех… Песма се овде завршава.

            А онда? Лабудови! Олга само што није ускочила у воду за њима, а у руци комадићи хлеба.

Срећна сам због само тих неколико ствари – што сам савршен дан провела са породицом и што сам била у праву кад смо нагађале куда нас тата води.

La Joie de Vivre - Baret Boisson

                                                                         Василија Вукша

                                                                                VI/3

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.