Moja kuća je lepa, ima mnogo lepih soba u njoj.
Mamina i tatina soba je velika. Ima predivan pogled na jednu malu šumu iza moje zgrade.
Sestrina soba je mala, ali mnogo je lepa.
Zidovi su roze boje, krevet je u obliku kruga. Svaka čast moj sestri za dizajn sobe.
I evo je – moja soba. Po mom mišljenju najlepša.
Moja soba je plava. Za dizajn mi je pomogla mama. Velika je i lepa.
Imam radni sto, televizor, kompjuter i prelep pogled na malu šumu iza moje zgrade.
Mama mi se počela baviti jednim jako lepim poslom – pravi novogodišnje ikebane.
Baš su lepe i mnogi kupuju njene ikebane. Kad objavi slike na oglas, uvek nekome neka zapadne za oko i kupi je.
Moj tata je policajac. Mnogo mi se sviđa njegov posao. Voleo bih jednog dana da postanem kao on. Radi kao inspektor za nasilje u porodici. Po ceo dan radi jer stalno ima mnogo slučajeva.
Kuća moje babe i moga dede.
Oni imaju kuću na sprat i mnogo lepih soba, i da naglasim , prelepo dvoriste. Četiri sobe su mi omiljene: spavaća soba jer smem da skačem po bračnom krevetu, kuhinja jer moja baba stalno nešto priprema – od kolača do pečenja, dnevni boravak jer se izležavam sa dedom i špajz jer baba krije tu mnogo slatkiša i slaniša.
Moj deda je penzioner, a bio je isto policajac. Sada se bavi poljoprivredom , a u slobodno vreme rezbari drvo u razne lepe oblike. On je, po mom mišljenju, najtalentovaniji deda na svetu. Moja baba radi u OŠ „Dositej Obradović“ kao čistačica. Veoma je vredna, uporna i tvrdoglava žena. Kada nešto počne, ne staje dok ne završi ma koliko trajalo. Takvu narav je povukla na mog pokojnog pradedu.
Lepo je nekog pohvaliti makar malo.To puno znači.
Mihajlo Šnaderbek
VI/2
Mi pišemo 