Белешке о Ани Франк
Када чујем име Ана Франк….прво што помислим јесте једна храбра и паметна девојчица , тинејџерка . А пре свега на једну личност која се налазила у страшној ситуацији , а опет се борила и на неки начин прихватила ту ситуацију таква каква је. Приметила сам да Ана свој дневник пише сасвим отворено, тако како стварно мисли. Ана много чита, пише и барата речима као одрасла. Преокрет у животу, а она се снашла и прилагодила. Морам овде да додам један Михаелин коментар – како Ана мора сва своја осећања и мисли да скупи у четири зида…да стави цео свој живот у једну торбу и понесе га у скровиште. То је оно што прво помислим када чујем за личност Ана Франк !
Василија Вукша
Док сам читао Дневник Ане Франк у многим ситуацијама сам се осећао као да сам ја тај који је писао дневник , приметио сам да смо веома слични. Најзанимљивији догађаји су се дешавали у „Тајном анексу“. Веома су ми се свидели Анини закључци и њен однос према другима у тренуцима свађе или расправе, пример је њен однос према мајци. .Недостајао јој је живот , друштво, школа.. Смиреност у писању ме је одушевила. Њена судбина је трагична и неправедна и то нико не може порећи.
Урош Гајић
Прва ствар на коју помислим када чујем Ана Франк, јесте туга и неправда. Због тога што је била Јеврејка, морала је свој живот да затвори у четири зида, спакује га у једну торбу и оде у скровиште.
Дивим јој се, пошто је такву незамисливо страшну судбину поднела донекле смирено. Могла је да седи, плаче и буде очајна и престрављена цео дан. Ипак, она је то прихватила и наставила како је морала. Радила је оно што воли – писала и читала.
То ју је држало у животу. Она није заслужила да се њен живот заврши тако трагично.
Михаела Грмуша
Ана Франк је једна Јеврејка која је живела сасвим нормалан живот, све док се нису морали сакрити да их Немци не би одвели у логор. Она је, без обзира на све, наставила да живи да би преживела. Чак је успевала и да се смеје и друге засмејава. Ана свој дневник пише потпуно искрено и показује да нико није савршен као ни њена породица, да се често свађају и да их излуђује то што морају стално да буду заједно у своја четири зида. Она би сигурно волела да може да се дружи са другарима и проводи време напољу, али она то не показује и покушава да поправи и улепша свој живот иако у том тренутку није ни мало леп. Једино што је Ана желела је да се рат заврши како би се вратила својој кући и школи.
Лана Гајић
Када чујем име Ана Франк у тренутку ми кроз главу пролећу многе слике пре свега њене, њене породице а потом и тога како ја замишљам Тајно скровиште из ког се чује смех, иза код се крије плач праћен неизмерном тугом и усамљеношћу једне тринаестогодишње девојчице која је, у пуној кући, са својим најближима ипак била сама, без икога ко би је заправо могао разумети и утешити.
Милица Шешић
Када чујем име Ане Франк, у исто време помислим на бол кроз који је прошла и на њену зачуђујућу радозналост. Без обзира на стални страх од краја, на смрт, она је остала прибрана и била је у потпуности искрена према својим емоцијама. Њена радозналост је била неизмерна и очаравајућа без обзира на њен трагичан крај.
Емилија Ерменц
Mi pišemo 