Живот у овој земљи

Многи одлазе из Србије чим добију прилику за то. Ја то никад не бих могла, никад не бих хтела да напустим земљу у којој сам одрасла.

    Србија, а нарочито Сомбор ми много значи – чим погледам кроз прозор. Испред моје зграде налази се један стари орах. Увек се сетим како се, кад сам била мала, дека сваке године пењао на орах и тресао га. Моја породица, комшије и ја смо распоређени око крошње скупљали орахе. Стално сам гледала горе у страху да не падне. 

    Наспрам зграде налази се и пaрк. Ty caм ишла сваки дан. Кад сам кренула у школу имала сам мање времена за играње. Лети сам са другарима остајала чак и до једанаест. Сваки дан, када у девет треба да кренемо кућама, питамо родитеље за још пет минута. Они дозволе и запричају се. Када схвате да је прошло већ пола сата, ситуација се понови, ми опет питамо за пет минута, они дозволе и запричају се и тако док се ми не уморимо и сви поседамо на клупе. Онда стварно одемо кући.

     Не бих могла ни да помислим да одем из државе, ма из града, а да ми другарице остану у Сомбору. Најдража другарица ми је Ива. С њом увек могу да причам о свему и знам да ће ме разумети. Кад бих отишла, можда бисмо се виделе једном годишње, а можда и ређе. Ива ми је увек подршка. Никад се није наљутила кад јој кажем да ми нешто смета, а не наљутим се није на њу. Често ми се жали на одређене људе, а ја још чешће њој. Немамо толико времена да се дружимо због обавеза. 

    Већина библиотекарки ме знају по имену, али само на Дечијем одељењу. У ову другу, већу библиотеку почела сам одлазити тек овог месеца. У библиотеку одлазим углавном са Ивом. 

    Још један разлог због којег никада не бих отишла је што не волим промене, ни мале, ни велике, просто ми сметају. На пример у петом разреду смо стално били у биологији и на то сам се навикла. У шестом смо се пребацили на енглески и све ми је било јако чудно и већину дана сам била нерасположена док се опет нисам навикла. 

    Кад бих отишла у други град или још горе државу, сигурно би ми требало неколико година да се навикнем. Другачије би се говорило, користио другачији новац и места не би била ни слична Сомбору, не бих никог познавала и то би било превише напорно за мене. 

Сара Рељ 7/2

ОдговориПроследи

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.