На овом свету има толико магичних места. У прелепој Тоскани, у Пизи где се налази чувени криви торањ, негде у Паризу са погледом на величанствени Ајфелов торањ. То су места у којима сам одувек маштала. Коначно сам решила мистерију која је трајала годинама и открила где желим да живим. У својој родној земљи Србији.
Многи би ме питали зашто бих ја хтела да живим у овако малој држави када има толико лепих, већих и богатијих. Истина је, Србија је мала, али моја љубав према њој је већа и од Русије, лепша и од Француске, а храна лепша и од италијанске. Под овим небом су моје успомене.
Ту сам се родила и упознала своје родитеље. У овом граду, сам упознала свој прву пријатељицу на неки врло специфичан начин. Добила малог брата Дамјана који је врло интелигентан и увек ћу га највише волети. Овде сам направила прве највеће глупости – двапут уганула зглоб, сломила сијалицу, пала на леђа на игралишту, уз помоћ моје другарице Јане сам успела да одлетим бар десет метара у даљ и озбиљно се повредила. Поред ових глупости има и лепота. Сваки дан, када дођем у школу, моје другарице Јана, Слађана и Дуња ме увек освајају смехом, а тек што је јутро почело. Колико год да ми је дан тежак, оне ће успети да га поправе.
Када бих отишла из Србије, никад ништа не би било исто, баш зато што бих све успомене свуда носила са собом.
Сара Милановић
Mi pišemo 