Поводом песме „Очију твојих да није“ Васка Попе

Песма је као пут између паралелних светова, између нечега што је  нестварно, далеко,  недостижно  и  онога што је тако познато, блиско и свуда око нас, нешто што је божанствено, а стоји поред тебе.

Теодора Вуковић VIII/1

Ова песма је доказ да су очи кључ лепоте, као Симонидине очи. Лепота је неуништива.

Вељко Ранисављевић VIII/1

Песник својој изабраници исказује љубав стиховима. Та љубав је нестварна, велика, моћна, истинска, савршена. Она је као дар од Бога, нешто савршено, скоро недостижно, а ипак ту поред њега. Цео свој свет види у њеним великим плавим очима.

Наташа Илић   VIII/1

Песник  је очаран њеним очима, смехом, рукама, њеним  гласом,  песмом која је песма славуја. Посматра је и диви се сваком детаљу из дана у дан, а то је најчистије злато, богатство једноставног свакодневног живота. И тако ће постојати вечно.

Дариа  Зебардаст    VIII/1

Ова песма је скуп свих осећања – једна савршена целина. Језгро  осећања.

Ања Николић     VIII/1

Твојих очију да није, дани би били тмурни и досадни.

Твојих очију да није, сунце би било хладно.

Твојих очију да није, речи би изгубиле смисао, снагу.

Твојих очију да није, сваки осмех би био безвредан, а свака туга непотпуна.

 

Advertisements

Записи са часа посвећеног песми Опомена Десанке Максимовић

   Музика  је као дневник живота. У многим песмама проналазиш странице са успоменама, и оне које су празне јер о њима не умемо да говоримо. Музика пробуди усхићење, љубав или разочарење. Враћа нас у прошлост па тада то и није више упомена већ твој стварни живот.

Милица Зеленвић

   VIII/1

 

Звуци музике отварају њено срце, она постаје рањива и присећа се старих љубави, бола, разочарења, лепих и ружних успомена.

Наташа Илић

  VIII/1

     Музика у песникињи буди дубока осећања, успомене. Осећа да тоне, сузе теку. Преплићу се осећања бола  и наде, стрепње, и радости, љубави.  Музика отвара простор у нови свет  који постоји само и њеној души.  На тим путањама време не постоји.

Дариа Зебардаст Најјар

  VIII/1

Кад неко свира, песникиња осећа љубав. Глад за љубављу. Помешају се сва осећања и она постаје рањива. Боји се да ће јој се, ако остане сама, учинити да је неко потпуно непознат  воли, или још горе, да она њега воли. Илузија љубави! Надање које је узалудно.

 

 

 

Десанка Максимовић „ Покошена ливада“

Срце не можеш купити, срце мораш пронаћи, препознати, осетити, сачувати.  И ливада има делић свог и  њеног срца и душе.

Теодора Вуковић

Свиђа ми се златноока девојка која рањеницима дели „мирисне осмехе чедне“ – и осмех је лековит!

Душан Бикицки

Свиђа ми се тужни звук зрикаваца. Ливада је покошена. Остао је само један цветић, сам и усамљен.

Милана Бубић

Свидела ми се композиција коју сам слушала уз стихове. Посебно је дирљив крај, последњи стихови :  „ Плачу над гробовима мртвих, драгих јунака, чује се до облака“

После   свих великих и славних битака,  ливаде изгледају баш тако –  пусто и тужно.

Дариа Зебардаст Најјар

Ова песма ми се свиђа зато што песникиња пише нежне речи –   „ливада крај реке сања“  „девојка златног ока“

Мина Пекеч

Песникиња пише из перспективе скупине зрикаваца –   занимљиво и величанствено!

Песму можемо доживети свим чулима.

Ања Николић

Сергеј Јесењин „Бреза“

Бреза је као…

дрво живота, кад сви оду она остаје, као злато, она је неуништива

                                                                                   Оливер Петраковић

                    сјај сунца у тами

                    дароватељка живота

                                                                                     Алекса Зорић

 

                 Бреза трепери као срећа коју свима пружа   

                                                                        Гордана Благојевић

                  одсјај сунца  у зимском дану

                                                                       Давид Кричка

                златна кићанка посута белим дијамнтима

                                                                  Драгана Сибинчић

 

   Бреза је  јединствен и предиван детаљ једне слике и не могу је другачије описати нити са било чиме упоредити

                                                                                        Јована Марковић

       срце човека,  од својих листића даје нови живот, она је као човек који себе даје другима

         ( Листови брезе се потопе у воду. Кад одстоји, том водом се зими заливају биљке)

                                                                                                         Марина Савић

 

    искра лепоте која нас обасјава у тами                                                                              

                                                                                                    Маја Ђурић

Бреза је као…

                              игра светлости и боја, детаља и површине…

                                                                                                    Лана Гајић

                        одраз дивних  боја заласка сунца, као у савршеним драгуљима на њеним гранама. Она нема само снагу спољашње лепоте, већ  показује  саму душу, снагу унутрашњости

                                                                                     Јелена Вранешевић