Једно размишљање са часа лектире

Поводом приповетке Све ће то народ позлатити Лазе Лазаревића

Млади људи одлазе у битке. Понекад се врате као победници, неки се не вraте никада, а неки заувек носе своје ране на души и на телу.

За њих живот више неће бити исти као пре. Они храбро носе своју судбину сами, али имају право да верују у заслуге – желе достојанствен и частан пут у будућност.

Добили су мало злата да се осећају боље. ( Држава веома лукаво покушава да замаскира целу ситуацију) Међутим, како време пролази, злато затурено негде у орману губи боју, губи вредност. Боља времена не долазе како су се надали, а потреба и жеља за нормалним животом је и даље ту.

Милош Цвијановић

VIII/1

 

Запис поводом песме Светли гробови Јована Јовановића Змаја

Свечана и света је Змајева реч о идеалима и вечној људској тежњи ка савршенству. Гробови јунака и славних нису мрачна места, већ колевка.  

„Све ј’ то гробље  –

Ал’ је и колевка.“

Тако смрт повезује са рођењем и тако ствара зачарани круг који обједуњује прошлост, садашњост и будућност. То је линија времена која нема краја, као и живот људи који су се борили, стварали и успели да на свет донесу  племенито дело.     

 “ Око сваког светлог гроба                                                                                                          прикупљ’о се живот нови.                                                                                       Наследници светог жара, “

              Стихови који су најсветлија и најсвечанија слика, живи призор вечности  –  смрт није крај!  Остају дела  – битке за правду, истину и слободу, остају узвишена, најдрагоценија уметничка дела сликара, песника, градитеља, композитора… Остају  забележена места – тачке у времену. Оне се наслеђују.

            Човек никада неће бити савршен, али он се ипак бори за своје идеале, а кад их достигне, пење се лествицу више и проналази неки други циљ. Човек сам гради свој живот као  да гради дворац.  Људи долазе и одлазе, само неки настављају да живе кроз своја дела.

                                                                                          Дариа Зебардаст Најар      

Rezultat slika za marc chagall moonlight  music

Mark Šagal – „Plavi cirkus“

Rezultat slika za marc chagall moonlight  music

Mark Šagal – “ Ljubav, priroda i muzika“

 

„Trebale su mi četiri godine da počnem slikati kao Rafael i celi život da počnem slikati kao dete.“

„Svako dete je umetnik. Izazov je kako da ostane umetnik kad odraste“

„Neki slikari sunce pretvaraju u žutu mrlju. Drugi žutu mrlju pretvaraju u sunce.“

Pablo Pikaso

 

Rezultat slika za pablo pikaso fransoaz žilo

Pablo Pikaso – Portreti  Fransoaz Žilo

Poezije ima svuda oko nas, u travi, u oblaku, u boji… Najveće tajne života i smrti ne mogu se otkrivati bez poezije, ali poezije nema bez života i smrti, ona traje večno, utkana u jezik jednog naroda. Predstavlja deo sveukupne umetnosti i pokreće na stvaranje novih umetničkih dela  kojima se divimo i čime se ponosimo.

Daria Zebardast VIII/1

Zapis  povodom odlomka iz  eseja  Isidore Sekulić «Govor i jezik,kulturna smotra naroda»

Поводом песме „Очију твојих да није“ Васка Попе

Песма је као пут између паралелних светова, између нечега што је  нестварно, далеко,  недостижно  и  онога што је тако познато, блиско и свуда око нас, нешто што је божанствено, а стоји поред тебе.

Теодора Вуковић VIII/1

Ова песма је доказ да су очи кључ лепоте, као Симонидине очи. Лепота је неуништива.

Вељко Ранисављевић VIII/1

Песник својој изабраници исказује љубав стиховима. Та љубав је нестварна, велика, моћна, истинска, савршена. Она је као дар од Бога, нешто савршено, скоро недостижно, а ипак ту поред њега. Цео свој свет види у њеним великим плавим очима.

Наташа Илић   VIII/1

Песник  је очаран њеним очима, смехом, рукама, њеним  гласом,  песмом која је песма славуја. Посматра је и диви се сваком детаљу из дана у дан, а то је најчистије злато, богатство једноставног свакодневног живота. И тако ће постојати вечно.

Дариа  Зебардаст    VIII/1

Ова песма је скуп свих осећања – једна савршена целина. Језгро  осећања.

Ања Николић     VIII/1

Твојих очију да није, дани би били тмурни и досадни.

Твојих очију да није, сунце би било хладно.

Твојих очију да није, речи би изгубиле смисао, снагу.

Твојих очију да није, сваки осмех би био безвредан, а свака туга непотпуна.

Милица Зеленовић

VIII/1

Записи са часа посвећеног песми Опомена Десанке Максимовић

   Музика  је као дневник живота. У многим песмама проналазиш странице са успоменама, и оне које су празне јер о њима не умемо да говоримо. Музика пробуди усхићење, љубав или разочарење. Враћа нас у прошлост па тада то и није више упомена већ твој стварни живот.

Милица Зеленвић

   VIII/1

 

Звуци музике отварају њено срце, она постаје рањива и присећа се старих љубави, бола, разочарења, лепих и ружних успомена.

Наташа Илић

  VIII/1

     Музика у песникињи буди дубока осећања, успомене. Осећа да тоне, сузе теку. Преплићу се осећања бола  и наде, стрепње, и радости, љубави.  Музика отвара простор у нови свет  који постоји само и њеној души.  На тим путањама време не постоји.

Дариа Зебардаст Најјар

  VIII/1

Кад неко свира, песникиња осећа љубав. Глад за љубављу. Помешају се сва осећања и она постаје рањива. Боји се да ће јој се, ако остане сама, учинити да је неко потпуно непознат  воли, или још горе, да она њега воли. Илузија љубави! Надање које је узалудно.

                  Љубица Вулиновић

VIII/4

 

 

 

Десанка Максимовић „ Покошена ливада“

Срце не можеш купити, срце мораш пронаћи, препознати, осетити, сачувати.  И ливада има делић свог и  њеног срца и душе.

Теодора Вуковић

Свиђа ми се златноока девојка која рањеницима дели „мирисне осмехе чедне“ – и осмех је лековит!

Душан Бикицки

Свиђа ми се тужни звук зрикаваца. Ливада је покошена. Остао је само један цветић, сам и усамљен.

Милана Бубић

Свидела ми се композиција коју сам слушала уз стихове. Посебно је дирљив крај, последњи стихови :  „ Плачу над гробовима мртвих, драгих јунака, чује се до облака“

После   свих великих и славних битака,  ливаде изгледају баш тако –  пусто и тужно.

Дариа Зебардаст Најјар

Ова песма ми се свиђа зато што песникиња пише нежне речи –   „ливада крај реке сања“  „девојка златног ока“

Мина Пекеч

Песникиња пише из перспективе скупине зрикаваца –   занимљиво и величанствено!

Песму можемо доживети свим чулима.

Ања Николић