Rezultat slika za динго  пас

Аустралијски дивљи пас – динго, води директно порекло од праисторијског домаћег пса, стога је јасно да је и његов предак, као и предак домаћег пса – вук. Толико је успешно живео у дивљини да је тек недавно установљено како је првобитно био домаћи пас кога су домороци Абориџини донели у Аустралију пре најмање 4 000 година, али вероватније је да у дивљини живи и не мења се последњих 8 000 година. Изузев тамо где је парен с европским псима он је вероватно једини на свету преостали чистокрвни потомак праисторијских домаћих паса, због чега би требало да буде чуван као део јединственог животињског царства Аустралије. Међутим динго је на корак од угрожене врсте.

Писмо Дингу из приче Дечак и пас Данила Киша

Драги Анди,                                                                                   Сомбор 14.9.2019.

 

Онога дана када сам читала твоје писмо упућено господину Беркију и све лепе речи које је пас Динго рекао о теби, схватила сам, или можда само наслутила, колико може бити јака љубав између човека и пса. Немам љубимца, али бих јако волела да га имам  и волела бих га као што си ти волео Динга!

Била бих пресрећна када би мој пас могао да ми каже да ми припада душом и телом, као што је Динго рекао за тебе. Покушавам да разумем такву љубав, која није између два људска бића. Динго је рекао да су вас спојили усамљеност и туга, да сте један од другог много научили, да сте се поштовали и били нераздвојни другари.

Верујем да си ти добар дечак чим си заслужио Дингову љубав. Управо због твог доброг и нежног срца тешко ти је пао ваш растанак. Плакао си, а увидела сам да само добри људи узимају у обзир туђа осећања, чак и осећања и потребе животиње. Сигурно је тешко када знаш да некога више никада нећеш видети, некога са ким си провео много времена, радовао се и играо.

Пријатељство је драгоцен дар, ти си то осетио, а мени је драго то што сам, читајући писмо, на тренутак могла замислити да сам на твом месту и да мазим Динга. Жао ми је што га више нема, буди храбар и увек се сећај лепих дана које сте проводили заједно.

Пријатељски поздрав

Даница

Једно размишљање са часа лектире

Поводом приповетке Све ће то народ позлатити Лазе Лазаревића

Млади људи одлазе у битке. Понекад се врате као победници, неки се не вraте никада, а неки заувек носе своје ране на души и на телу.

За њих живот више неће бити исти као пре. Они храбро носе своју судбину сами, али имају право да верују у заслуге – желе достојанствен и частан пут у будућност.

Добили су мало злата да се осећају боље. ( Држава веома лукаво покушава да замаскира целу ситуацију) Међутим, како време пролази, злато затурено негде у орману губи боју, губи вредност. Боља времена не долазе како су се надали, а потреба и жеља за нормалним животом је и даље ту.

Милош Цвијановић

VIII/1

 

Запис поводом песме Светли гробови Јована Јовановића Змаја

Свечана и света је Змајева реч о идеалима и вечној људској тежњи ка савршенству. Гробови јунака и славних нису мрачна места, већ колевка.  

„Све ј’ то гробље  –

Ал’ је и колевка.“

Тако смрт повезује са рођењем и тако ствара зачарани круг који обједуњује прошлост, садашњост и будућност. То је линија времена која нема краја, као и живот људи који су се борили, стварали и успели да на свет донесу  племенито дело.     

 “ Око сваког светлог гроба                                                                                                          прикупљ’о се живот нови.                                                                                       Наследници светог жара, “

              Стихови који су најсветлија и најсвечанија слика, живи призор вечности  –  смрт није крај!  Остају дела  – битке за правду, истину и слободу, остају узвишена, најдрагоценија уметничка дела сликара, песника, градитеља, композитора… Остају  забележена места – тачке у времену. Оне се наслеђују.

            Човек никада неће бити савршен, али он се ипак бори за своје идеале, а кад их достигне, пење се лествицу више и проналази неки други циљ. Човек сам гради свој живот као  да гради дворац.  Људи долазе и одлазе, само неки настављају да живе кроз своја дела.

                                                                                          Дариа Зебардаст Најар      

Rezultat slika za marc chagall moonlight  music

Mark Šagal – „Plavi cirkus“

Rezultat slika za marc chagall moonlight  music

Mark Šagal – “ Ljubav, priroda i muzika“

 

„Trebale su mi četiri godine da počnem slikati kao Rafael i celi život da počnem slikati kao dete.“

„Svako dete je umetnik. Izazov je kako da ostane umetnik kad odraste“

„Neki slikari sunce pretvaraju u žutu mrlju. Drugi žutu mrlju pretvaraju u sunce.“

Pablo Pikaso

 

Rezultat slika za pablo pikaso fransoaz žilo

Pablo Pikaso – Portreti  Fransoaz Žilo

Poezije ima svuda oko nas, u travi, u oblaku, u boji… Najveće tajne života i smrti ne mogu se otkrivati bez poezije, ali poezije nema bez života i smrti, ona traje večno, utkana u jezik jednog naroda. Predstavlja deo sveukupne umetnosti i pokreće na stvaranje novih umetničkih dela  kojima se divimo i čime se ponosimo.

Daria Zebardast VIII/1

Zapis  povodom odlomka iz  eseja  Isidore Sekulić «Govor i jezik,kulturna smotra naroda»

Поводом песме „Очију твојих да није“ Васка Попе

Песма је као пут између паралелних светова, између нечега што је  нестварно, далеко,  недостижно  и  онога што је тако познато, блиско и свуда око нас, нешто што је божанствено, а стоји поред тебе.

Теодора Вуковић VIII/1

Ова песма је доказ да су очи кључ лепоте, као Симонидине очи. Лепота је неуништива.

Вељко Ранисављевић VIII/1

Песник својој изабраници исказује љубав стиховима. Та љубав је нестварна, велика, моћна, истинска, савршена. Она је као дар од Бога, нешто савршено, скоро недостижно, а ипак ту поред њега. Цео свој свет види у њеним великим плавим очима.

Наташа Илић   VIII/1

Песник  је очаран њеним очима, смехом, рукама, њеним  гласом,  песмом која је песма славуја. Посматра је и диви се сваком детаљу из дана у дан, а то је најчистије злато, богатство једноставног свакодневног живота. И тако ће постојати вечно.

Дариа  Зебардаст    VIII/1

Ова песма је скуп свих осећања – једна савршена целина. Језгро  осећања.

Ања Николић     VIII/1

Твојих очију да није, дани би били тмурни и досадни.

Твојих очију да није, сунце би било хладно.

Твојих очију да није, речи би изгубиле смисао, снагу.

Твојих очију да није, сваки осмех би био безвредан, а свака туга непотпуна.

Милица Зеленовић

VIII/1