Учитељица је наша,
Добра је и мила,
Мила као свила.
Паметна је јако,
И не зна за реч – Како? –
Јер она не одустаје лако.
Књигу зна да препоручи,
Нобелова награда треба да јој се уручи.
За умор није марила,
Знање нам је подарила.
И нечије мозгове телефоном испране,
Претворила је у мозгове начитане.
Сећаћу је се до краја живота
Јер је она права дивота.
Наша моћ је мала,
Али морамо Вам рећи
Огромно и топло – Хвала!
Дуња Шумоња
Mi pišemo 