Наставак драмског текста „Биберче“

(Дивна одлази кући потиштена. Кад је мајка угледала, загрлила је своју кћер, плачући од среће.)

Мајка

Која је то срећа! Судбина нам дала да најдраже чедо не поједе ала.

Причај, кћери драга, како се то збило!

Што си тако тужна, зар ти није мило?

Ко је јунак што ти главу спасе?

Све ћемо му дати за награду, зна се!

Дивна

Звала сам га, мајко! Била би то срећа!

Ал` његова жеља од свега је већа!

Мали је ко зрнце, ал` храбар је, зна се!

Његова је жеља само да порасте.

Мајка

Потражи га, кћери, крај језера клета, јер чуда постоје од када је света!

(Дивна одлази трчећи на обалу језера дозивајући.)

Дивна

Биберче! Биберче! Појави се! Где си?

(Из шуме се чује глас.)

Биберче

Приђи, Дивна, приђи! Воде ми донеси!

(Дивна са бокалом воде одлази у правцу гласа. Испод дрвета је стајао младић невиђене лепоте. )

Биберче

Дођи, Дивна, ближе! Зар ти нисам знан?

Постао сам момак, ово није сан!

(Дивна и Биберче се загрле)

Пролог

Глас по целом селу за тили час крене о лепоти Дивне и судбине њене.

Трајала је свадба неколико дана, а њихова срећа и данас је знана.

 

Јована Павић, 5 /1

 

Резултат слика за mark sagal

 Марк Шагал                   
"Око ње (у знак сећања на Беллу)" 1945.

Библиотека “ Плава птица“

Херберт Џорџ Велс – Рат светова
Карл Мај – Благо у Сребрном језеру I
Карл Мај – Благо у Сребрном језеру II
Емилио Салгари  – Брег светлости

Резултат слика за biblioteka plava ptica
Рони Старији – Ватра
Џејмс Кервуд – Ловци вукова
Артур Конан Дојл- Баскервилски пас
Радјард Киплин –  Књига о џунгли I
Радјард Киплинг – Књига о џунгли II
Џек Лондон – Џери острвљанин
Хенрик Сјенјкевич Кроз пустињу и прашуму I
Хенрик Сјенкjевич – Кроз пустињу и прашуму II
Џејмс Оливер Кервуд – Ловци злата
Николај Бојков – Велики Ван
Зеји Греј – Осветник прашуме
Николај Гогољ – Виј, краљ духова
Артур Конан Дојл – Ишчезли свет
Џек Лондон – Мајкл, брат Џеријев
Алексеј Толстој – Иван Грозни I
Алексеј Толстој – Иван Грозни II
Карл Мај – Син ловца на медведе
Карл Мај – Дух Љана Естакада
Јан Лари – Карик и Ваља
Жозеф-Анри Рони Старији – Џиновски лав
Хенри Гилберт – Робин Худ I
Хенри Гилберт – Робин Худ II
Валдемар Бонзелс – Пчелица Маја
Ернест Томпсон-Ситон – Ролф и Квонаб
Александар Бељајев – Амфибија
Родерфорд Монтгомери – Каркаџу
Емилио Салгари – Црни Гусар
Рађер Хагард – Рудници цара Соломона
Џек Лондон – Бели очњак
Франц Трелер – Гаучов син
Роберт Луис Стивенсон – Црна стрела
Јуриј Корињец – Тамо далеко, преко реке

Резултат слика за biblioteka plava ptica
Мајкл Муркок – Елрик од Мелнибонеа
Болеслав Прус – Фараон I
Болеслав Прус – Фараон II
Болеслав Прус- Фараон III
Џорџ Лукас – Звездани ратови
Клод Кампањ – Збогом, мојих петнаест година
Мери Шели – Франкенштајн
Џон Стајнбек – Краљ Артур I
Џон Стајнбек – Краљ Артур II
Чарлс Робертс – Риђи лисац
Тери Брукс – Мач од Шанаре
Тери Брукс – Мач од Шанаре II
Тери Брукс – Мач од Шанаре III
Џин Вебстер – Тата дугоња
Мадлен Лангл – Капије времена
Лав Толстој – Хаџи Мурат
Беверли Клири – Прва љубав
Мајкл Муркок- Морнар на мору судбине
Ен Рутерс ван дер Луф – Караван за Орегон
Волтер Скот – Ајванхо I
Волтер Скот – Ајванхо II
Емилио Салгари – Краљица Кариба
Џејмс Фенимор Купер – Ухода
Скот о’Дел – Острво плавих делфина
Глен Ларсон и Роберт Терстон – Свемирски брод Галактика
Петер де Менделсон – Маријана моје младости
Мадлен Лангл- Вихор пред вратима
Џим Кјелгард – Црвенко

Резултат слика за biblioteka plava ptica
Вадим Фролов – Сенка сумње
Волтер Ванџерини- У давно доба
Френсис Хоџсон Бернет – Тајна напуштеног врта
Геза Гардоњи – Роб Хуна
Мајкл Муркок- Зла коб белог вука
Норма Фокс – Деда, волим те
Марк Твен – Нови доживљаји Тома Сојера
Ф. А. Сули – Леон и Леонина
Ф. А. Сули – Леон и Леонина II
Жил Верн – Јужна звезда
Брем Стокер – Дракула I
Брем Стокер – Дракула II

Резултат слика за biblioteka plava ptica
Карл Мај – У долини смрти
Вениамин Камерин – Два капетана I
Вениамин Камерин – Два капетана II
Предраг Урошевић – Тихана из Ерга

Резултат слика за biblioteka plava ptica
Едмондо де Амичис – Срце
Карл Мај – Сибирски ловац
Вениамин Вахман – Морски ђаво
Анри Троаја – Мала Вју
Хектор Мало – Без породице I
Хектор Мало- Без породице II
Мајкл Муркок – Кула која ишчезава

 

Резултат слика за biblioteka plava ptica
Хенри Вилиамсон – Видра Тарка
Фредерик Меријет – Бродолом Пацифика I
Фредерик Меријет – Бродолом Пацифика II
Едвард Булвер Литон – Последњи дани Помпеја
Михаил Пархомов – Улица
Алан Арнолд – Млади Шерлок Холмс
Винисао Ромеро Мартинес- Доживљаји Симона Боливара
Ана Сомло – Као…
Василиј Јан – Бату-Кан
Пол Дивоа – Лаваредових пет марјаса
Ана и Едвард Сиферт – Бела
Роберт Сабатје – Шведске шибице
Дорис Оргел – Ђаво у Бечу
Мајкл Муркок – Витез судбине I
Мајкл Муркок – Витез судбине II

S jeseni, kada počnu vetrovi

S jeseni, kada počnu vetrovi, lišće divljeg kestena pada strmoglavce, s peteljkom naniže. Onda se čuje zvuk: kao da je ptica udarila kljunom o zemlju. A divlji kesten pada bez i najmanjeg vetra, sam od sebe, kao što padaju zvezde – vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom. Ne rađa se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava ljuštura, iznutra beličastoplava, a iz nje iskaču vragolasti, tamni melezi, zacakljenih obraza, kao jagodice nasmejanog crnca. U nekoj se mahuni nalaze blizanci; ipak bi ih ljudi mogli razlikovati: jedan ima na čelu belegu, kao konj. Majka će, dakle, uvek moći da ga prepozna – po zvezdi na čelu.“

Priča koja se crveni

Noć na otvorenom moru u blizini koralnih sprudova. Proveravam svoj pištolj ispod jastuka. Da, sve je u redu. Ukoliko doñe do pobune mornara ili ukoliko se pojave na brodu ljudi Džoa Mamuta. Treba samo otvoriti malo više prozor na kabini: noć je tropska, zaparna. Čuje se kreštanje galebova. Treba da se naspavam. Sutra me čeka naporan dan. „Hej, Sam, kako si izradio svoj zadatak?“ „Ne znam. Valjda će biti dobro.“ „O čemu tu može da se piše? To je blesavo. O čemu si ti pisao?“ „O tome kako moja majka odlazi u Bakšu, ja je čekam kraj reke, dok mi creva zavijaju kao u gladnog kurjaka. Onda ona dolazi. To je sve. Opisao sam osmeh hleba u njenoj korpi.“ „Sam, ti uvek nešto fantaziraš. Kakav je sad to osmeh hleba? Šta ti to znači?“ „Tako. Valjda miris hleba. A o čemu si ti pisao?“

Čovek koji je dolazio izdaleka

Tri dana i tri noći su prolazili vojnici ispred naše kuće. Možete li da zamislite koliko je to vojnika kada tri dana i tri noći prolaze ispred vaše kuće bez prestanka! Išli su peške i na kolima, na konjima i kamionima. Tri dana i tri noći. A ja sam celo to vreme stajao u zaklonu od jorgovana. Trećeg dana posle podne prošao je i poslednji vojnik. Bio je zaostao daleko iza svih. Glava mu je bila zavijena, a na ramenu je nosio papagaja. Tek kada je prošao, izvukao sam se iz jorgovana i izašao na ulicu. Ne biste mogli ni po čemu primetiti da su kroz selo tri dana prolazili vojnici. Osim, možda, po tišini.

Eolska harfa

U svojoj devetoj godini imao sam harfu. Ona se sastojala od električne drvene bandere i šest pari žica vezanih za porcelanske izolatore nalik na rasparen komplet za čaj. (Jedan sam izolator okrnjio praćkom, pre nego što sam otkrio, u okviru mog eolskog instrumenta, muzičku funkciju tog kompleta od kineskog porcelana.) Kako je ovim opisan sistem za štimovanje, mogu preći na ostale delove. Da bi se, dakle, dobila eolska harfa, potrebno je još (pored pomenutih porcelanskih dugmadi za štimovanje žica) imati najmanje dve električne bandere od običnog nakatranisanog jelovog stabla. Idealna razdaljina između stabala iznosi pedeset metara. Bandera treba da bude dugo izložena (od 5 do 10 godina najmanje) naizmeničnom uticaju kiša, mraza i sunčane žege, tako da se, pod naglim promenama temperature (između + 36°C i – 22°C) drvo raspukne, uzduž. A raspuknuće se, kao žalosno srce, kad shvati da je konačno i neopozivo prestalo biti stablo, drvo, zelen-bor, i da je, konačno i neopozivo, postalo električna bandera. Tada, kad ranjeno, napuklo stablo shvati da je zauvek tu ukopano do kolena i iznad kolena, i da mu, dakle, nema bekstva, tada mu ne ostaje ništa drugo nego da gleda u daljinu, ka šumama koje mu mašu glavom.

– odlomci iz pripovedaka Danila Kiša –

zbirka  „Rani jadi“

Чаробне моћи су у књигама

Сећам се да сам од малена била окружена књигама које су, чини ми се  расле са мном. Сваке их је године бивало све више као што су расли центиметри моје висине на дечјем зидном „висиномеру“. Не зна се ко је од кога  у мојој породици већи љубитељ књига, те сам тако и ја задојена том љубављу. Прво су ме привукле фотографије и цртежи на њима и у њима, а моја радозналост је расла. Нећу заборавити мајчино и своје одушевљење првом прочитаном речи из маминог, једног од безброј, “Политикиног забавника“. Сама сам, уз помоћ буквара и сликовница као предшколац, научила слова, па отпевала прву прочитану реч. Био је то почетак нове авантуре. Сваким даном бивала сам све срећнија што сам сазнала нешто ново сама, уз помоћ писане речи и цртежа. Гутала сам мале и велике „Забавнике“, сликовнице, приче за децу, епске народне приче и песме… Било је то сјајно искуство.
И сада, ако би ме неко питао шта је по мом мишљењу моћ рекла бих – знање и образовање! А оно се налази у књигама (и електронским издањима чији нисам љубитељ). За мене је читање књиге предивно дружење, посвећеност, прави ритуал, путовање у неки други свет – ново време, нова места, други људи. А прочитах да и мозгу прија, да се читањем штива развија интелигенција. Не бих могла замислити себе, а ни свет,  човечанство, без писаног трага нечијег постојања, живота, маште, надања, сазнања, снова, истина и заблуда.
Књиге су путокази, сведоци, судије, албуми, хронике неког времена, епохе. Оне су на неки начин смернице живота, употпуњују наша сазнања и искуства, ширимо погледе на свет и изнад њега. Јер, живели су  људи и пре нас, осећали, мислили.
Прочитајмо шта нам поручују преци, каква нам дела остављају уметници, чему нас покушавају научити праочеви. Где смо, куда идемо, шта се десило, а и шта ће се десити? Васељена, свемир, те дивне српске речи. Оставише нам у аманет људи пре нас. Трагове својих постојања, мисли, стремљења, надања, маштања. Толико увиђавно од њих, а себи су обезбедили место у незабораву.
А ми и ако нешто заборавимо, нисмо сигурни или не знамо, ту је КЊИГА- верни друг да нас подсети, а не суди, не оцењује. Чека свог читаоца. Чекају многе у библиотекама. Ти чаробни ћилими који те понесу на бесплатна путовања, брзином мисли отргну од садашњице и бистре ум, а пријају малим сивим ћелијама мозга.

Даница Маравић,  5/2

Još neki dobri naslovi

Mark Twain by AF Bradley.jpg

Mark Tven –   Kraljević i prosjak , Doživljaji Haklberi Fina, Život na Misisipiju

Džek London – Beli očnjak, Zov divljine, Majkl, brat Džerijev

Dickens Gurney head.jpg                 Čarls Dikens-  Oliver Tvist,   Dejvid Koperfild

Velika očekivanja,  Stara prodavnica retkosti

Srodna slika     Robert Luis Stivenson – Ostrvo s blagom,   Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda,  Crna strela

Félix Nadar 1820-1910 portraits Jules Verne.jpg      Žil Vern  –   Put u središte  Zemlje, Put oko sveta za   osamdest dana, Deca kapetana Granta, Kupovina severnog pola, Zeleni zrak …

S.Kragujevic, Branko Copic.JPG     Branko Ćopić   –  Bašta sljezove boje,  Doživljaji NIkoletine Bursaća,   Magareće godine, Orlovi rano lete, Slavno vojevanje, Bitka u zlatnoj dolini

Rezultat slika za Danilo Kiš    Danilo Kiš

Rani jadi –  za decu i osetljive

S. Kragujevic, Ivo Andric, 1961.jpg       Ivo Andrić   – Deca- zbirka pripovedaka

Rezultat slika za Branislav Nušić              Branislav Nušić  – Autobiografija

Rezultat slika za Stevan Raičković        Stevan Raičković   – Veliko dvorište, Družina  pod

suncem, Slike i prilike

Rezultat slika za Karl Maj Blago srebrnog jezera     Karl Maj – Blago srebrnog jezera, Sin lovca na jelene

Rezultat slika za Grof Monte Kristo      Aleksandar Dima  – Tri musketara,

Grof   Monte  Kristo

Rezultat slika za Pustolovine Šerloka Holmsa    Artur Konan Dojl  – Iščezli svet  –                                                                                               Pustolovine   Šerloka Holmsa

Rezultat slika za Tajna Napuštenog vrta           Frensis Hodžson Bernet – Tajna Napuštenog vrta

Džozef Radjard Kipling – Knjiga o džungli

Klasici koje morate pročitati

Luiza Mej Alkot – Devojčice (u originalu Little Women)

Knjiga Devojčice, ili Male žene, topla priča o četiri Marč sestre – Meg, Džo, Bet i Ejmi je jedna od najpopularnijih knjiga američke književnosti 19. veka. Priča je smeštena za vreme Američkog građanskog rata kada njihov otac bude mobilizovan. Kako je porodica upala u teške probleme, četiri devojčice moraju da odrastu vrlo brzo – i svaka od njih na svoja pleća uzima težak deo svoje porodice. Bez obzira na tragedije i nedaće koje snalaze porodicu Marč, ovo je optimistična knjiga o detinjstvu, životu i odrastanju.

 

Fransis Hodžson Burnet – Tajni vrt (u originalu The Secret Garden)

The Secret Garden hardcover

Kada roditelji male Meri Lenoks preminu od kolere, usamljenu i bolešljivu devojčicu šalju u Englesku da živi sa svojim ujakom Arčibaldom. Kada joj kućna pomoćnica Marta bude ispričala sve o tajnom vrtu koji se nalazi na imanju njenog ujaka a koji je zaključan već preko 10 godina, Meri će ga svaki dan obilaziti i, pomažući vrtu da vrati prvobitnu lepotu, pomagaće i sebi. Tajni vrt je napisan u vreme kada su deca srednjeg staleža morala da se ponašaju kao mali odrasli ljudi, a roman je priča o ljudskosti, potrebi čoveka za prijateljstvom i najbitnije, o tome da deca treba da se ponašaju kao deca.

 

K. S. Luis – Letopisi Narnije: Lav, veštica i orman (u originalu The Lion, the Witch and the Wardrobe)

lion-witch-wardrobe

Piter, Suzan, Edmund i Lusi poslati su u kuću na selu u toku rata. Dok otkrivaju tajne sela, Lusi ulazi u u veliki ormar pun kaputa i odjednom se nalazi u prelepoj snežnoj šumi. Nakon prvobitnog oduševljenja novim mestom, Lusi shvata da je ona kidnapovana i da treba da bude predate Beloj Kraljici koja caruje Narnijom i koja želi da u svojoj zemlji uvek vlada zima. Priča o Narniji je alegorija o Hrišćanstvu, a svi likovi u romanu (kako u ovom tako i ostalim romanima iz ove serije su očaravajući.

Astrid Lindgren – Pipi Duga Čarapa (u originalu Pippi Longstocking)

pippi+longstocking

Lik Pipi Duge Čarape nam je svima već odavno poznat – devetogodišnjakinja sa dve crvene pletenice koja živi sama u velikoj kći koja se zove Vila Vilekula sa svojim majmunom i konjem. Njena majka je umrla kada je Pipi bila mala, a njen otac je izgubljen negde na pučini mora, ali je Pipi sigurna da će se on vratiti jednog dana. Moć Pipi Duge Čarape je velika – ona je devojčica koja na dečiji način uspeva da živi život odrasle osobe i da se bori za sebe, što se posebno vidi u epizodi kada uhvati provalnike u svojoj kući u krene da pleše sa njima, nakon čega oni odlaze srećni bez ukradenih stvari u rukama. Pipin jedinstveni i asertivni način života je razlog zbog čega ova knjiga treba da se pročita.

Enid Blajton – Pet prijatelja u nevolji (u originalu Five Get Into Trouble)

31275e6180a89e156d1308a6b9b97545

Pet prijatelja je odlučilo da raspust provede na izletu po divnim predelima Engleske, sigurni da će se divno provesti.  Međutim, Dika su greškom kidnapovali, misleći da je on neko drugi i preostala deca su izbezumljena. Uspevaju da otkriju gde je on zatočen, i taman kad pomisle da su se spasli i da će pobeći, počinje druga priča. Pet prijatelja u nevolji je obavezno štivo za svu decu i tinejdžere jer nije džabe svrstan u klasike dečije književnosti i nije tek tako jedna od najpopularnijih dečijih knjiga, kako na svetu, tako i na našim prostorima.

Antoan De Sent Egziperi – Mali Princ (u originalu Le Petit Prince)

cw8n4Cq_SO2MKgqDAqIjmA_cover

Mali Princ je jedna od popularnijih i jedna od najmagičnijih dečijih priča ikada napisanih. U ovoj očaravajućoj i alegorijskoj priči, pripovedač pokušava da popravi svoj pokvareni avion u Sahari kada ga prekida mali dečak koji ga moli da mu nacrta ovcu. Iako isprva šokiran, on pristaje i tada kreće konverzacija između pripovedača i Malog Princa. Ova knjiga nije samo magična jer predstavlja život kakvim ga vide deca, već i kritika apsurdnosti odraslih. Svaka odrasla osoba koju je Mali Princ upoznao do ovog trenutka ima neku manu odraslih ljudi – nekad je to pohlepa a nekad loši životni ciljevi. Sent Egziperi je verovao da deca vide ono što je najbitnije u životu na neiskvaren način – prava prijateljstva i odgovornost, jer deca život vide srcem, a ne očima.

0. Justejn Gorder – Sofijin svet (u originalu Sofies verden)

b135c61e443596198ac2f5ed914c488e

Za sve radoznale dečake i devojčice (ali isto tako i obavezno za sve odrasle osobe) je ova priča o istoriji filozofije. Iako naizgled ne dečija književnost, glavna junakinja ima 14 godina i najviše na svetu je zainteresovana za filozofiju.  Kako Sofi pokušava da reši zagonetke sveta i univerzuma, ona takođe počinje da otkriva sebe. Ovo je odličan roman žanra misterije ali isto tako i obavezno štivo za svu ‘’veliku decu’’ koja su izuzetno radoznala.