Здраво! Ја се зовем Ленка

Лена,Ленчи,Ленкица, Ленчица Митровић и  сада ћу вам испричати нешто о себи па онда о свом комшилуку.

Ја сам малтезер, беле сам боје имам велики репић, а помало и чупав, имам крупне браон очи, на мојој паметној главици, за коју неки говоре да је луда, имам завезан репић  разнобојним гумицама.

А сада комшилук, крећемо од породице Тривић.

Редовно идем код њих. Ево управо сам сада код њих. Они су супер. Лудујем по стану од среће. Ево стиже моја папуча…љубичаста…не, не, жута, у ствари не знам које је боје, ја видим црно – бело. Ах, што уживам, чешкају ме по стомаку! Јој, јој, уф, што прија.  НЕЕЕЕЕ, мој реп, сада морам да га чистим! БРАВО! Мммм! Чујем неко је у кухињи , идем, можда ми се посрећи па добијем неки залогај. ИХ!  Добила сам јабуку, ал  је киселааааа!   Јој,  морам  напоље, хајде нека ме неко изведе. Коначно! Неко је приметио. Ау, трећи спрат, пуно степеница! Ииии! Коначно слобода! Једино ми није јасно зашто ми перу ноге када се вратим.  Јако ме нервирају!

Заправо само њих и познајем у овој згради  и лепо ми је. Чекајте! Сврби ме буткица. Е тако!  Лепо је бити код њих , али најбоље је код своје куће.

 

Мона Тривић 5 /3

Драга моја бако!

Прошло је много времена како се нисмо виделе.
Чујемо се телефоним, али ја знам да ти више волиш да ти ја пишем. Извини што ти не пишем чешће. Знам да писма читаш више пута, јер кад си сама, вероватно је то твоја једина забава. Тада си у мислима са нама.
Надам се да си добро, што ти од срца желим.
Код нас је све по старом. Сестра и ја слушамо маму и тату, баш онако како смо ти обећале, а и добре смо ученице, онако како си ти пожелела.
Често те спомињемо, драга наша бако! Јако нам недостајеш, а поготово тати. И он, како време пролази, све чешће прича о свом граду, детињству, родбини, а највише о теби. Јако те воли! Када гледа твоју слику, очи су му пуне суза.
Ја већ сањам дан када ћемо те посетити, па да те чврсто загрлим и пољубим. Једва чекам да поново седим у твом топлом крилу и причам ти све што ми падне на памет. А има пуно тога да се прича!
Ти си једно дивно створење, тако топла и пуна живота. Немерљива је сва твоја љубав и подршка коју нам  пружаш све ове године.
И зато, пуно, пуно те волим!
Твоја унука Долорес

Сомбор,  2.2.2015.

Портрет

Кад одем код бабе и деде, веома ми је занимљиво.Чим уђем у двориште, видим да деда нешто ради, брзо утрчим у кућу да се поздравим са баком, отрчим да помазим свог верног пса Џонија, па питам деду Милана шта ради и шта треба да му помогем.

Ми се договоримо шта ћемо радити тај дан и онда почиње рад. Мој деда је доста строг јер је у младости био полицајац и зато воли да и ја будем озбиљна док радим са њим. Он је одавно у пензији и због тога је најчешче код куће и највише времена проводи у башти. Веома је прецизан. Увек воли да су му редови у башти равни, а не воли да има имало траве у њој. Деда Милан је код куће најчешће обучен у старе панталоне и мајицу тако да ако се испрља и није нека штета.

Пошто већ има шездесет девет година, понекад га боле леђа, али иначе  је виталан. Средње је висине и има повећи стомак .Сада му је коса већ поседела, али није оћелавио. Мало је дебљи у лицу и има румене образе.Па шта и ако је деда он је још увек леп! Његове очи су смеђе, а обрве су му још увек црне. Увек је лепо обријан што га чини уредним. Мој деда се не смеје често, али има лепе зубе.

Воли да се дружи са људима и они воле да се друже са њим, јер им он прича догађаје из времена док је био инспектор у полицији.

Мој деда је веома пријатан човек и увек ме нешто научи док радим са њим.  Баш  ми је занимљиво дружити се с њим и због тога  сам одлучила да га опишем.

Светлана  Прерадовић 5/1

Пас који говори

Родио сам се као и сваки други пас, у исто време са још петоро браће и сестара. Прво чега се сећам јесте топао стомак моје маме и њеног меканог крзна. Чим сам прогледао и проходао, почео сам да истражујем свет око себе. Моја браћа, сестре, мама и ја живели смо испод старог зида који се наслањао на затворену фабрику цигала. Једног тмурног, јесењег дана, низ улицу су допирали гласови деце као и брујање бицикала. Погледао сам у том правцу и видео много деце како се приближавају нашој кућици од гајби. Деца су викала и почела да јуре моју браћу и сестре. Уплашен, побегао сам у високу траву испод брезе. Када су се деца разишла изашао сам из густе траве и видео да су моју браћу и сестре одвела деца док је мама трчала и лајала за њима. Изгледа да смо остали само најмлађа сестра и ја. Морали смо сами да тражимо храну и преноћиште. Нисмо више могли да будемо код наше кућице од гајби, код старе фабрике, зато што ће  се деца поново вратити.

Једне ноћи док смо сестра и ја спавали, неко се кришом приближио и узео сестру, како нисмо знали лајати, она ме није могла дозвати и ја сам остао сам. Лутајући и тражећи храну, наишао сам на неке велике и бесне псе, који су почели да ме вијају по уским уличицама и нисам имао другог избора него да уђем у неку кућу. Док сам трчао и гледао иза себе ударио сам у једну малу девојчицу. Она ме је спасила од бесних паса. Примила ме је у своју кућу, опрала ме је и очешљала, убрзо смо се спријатељили. Дала ми је име Блеки, а надимак Пули.

Једног дана шетајући кроз парк срели смо  пса црне длаке, личио ми је на моју маму. Пришао сам му да  га поњушкам и он ме је лизнуо, одмах сам препознао да је то моја мама. Након пар минута срео сам  своју браћу и сестре. Открио сам да су и они живели у истој улици као и ја, и тако  смо се виђали и дружили сваки дан. Поново смо били заједно.

Сташа Почуча  V/3

 

Како убити досаду на часу 2

Већини ученика, па макар и понекад, је досадно на часу. За решење овог проблема препоручујем књигу „Опасна књига за дечаке“, браће Игулден.

Садржај књиге је веома занимљив. Има понеких мало досаднијих делова као што су Свет око нас и неки историјски догађаји. Али, има и забавнијих делова, па чак и оних корисних за ову тему писменог задатка.

На пример праћке, корисни праисторијски изуми, можеш их користити за гађање гумицом на часу. Наравно, не треба се гађати гумицом уопште, али је ово једно од најбољих ствари за боље расположење.

Нешто мање опасно на часу би могло бити цртање, читање неке књиге нпр. ове или можда прављење авиона. Постоји много врста папирних авиона као што су авиони (мени дражи) тркачи(то јест врло брзо лете), авиони који дуго, лепо и споро лете и они практични који брзо падну.

Тркачи се праве тако што се леви и десни врхови пресавију да се добије као неки кров онда се све више савијају док се не споје отприлике још три или четири пута.

Практични се праве тако што исто врхове савијеш у кров онда папир напола и направе се мала крилца тако што се по мало пресавију лева и десна страна.

Оне авионе што споро и дуго лете не знам да направим, али зато препоручујем „Опасну књигу за дечаке“ поново јер има још пуно занимљивх ствари попут: како да направиш лук и стрелу, пет најпознатијих чворова, приче о диносаурусима, како да направиш батерију…

Наравно, ово не препоручујем онима који желе да прођу одлично пети разред. Остали слободно пробајте!

Лазар Тривић

V/3

 

Kako ubiti dosadu na času

Odlično pitanje! Kako,kako?Učitelji, nastavnici, profesori su sve lukaviji, ali prave jednu grešku.Stalno nas podsećaju da je mašta neograničena, da se sve može i bla bla bla…Ali, treba ipak staviti neke granice, kao kod prepisivanja i puškica pa i kod rešavanja dosade na času. Kako maštom nastaju razne igre, tako nastade i mojih „top deset načina(;) “kako ubiti dosadu na času“.Ne želim vam sve otkriti, već ću vam dati pet primera. Možda i vama sine neki zanimljiviji dok čitate ove primere.

PRVI: komentariši odeću

U razredu vas  je mnogo, a nije da baš svi biraju kako će se obući. Ponekad nešto nije oprano, nekad nemate vremena, sledeći put se suši…Pa dok nastavnik nešta priča, ti komentariši odeću svojih drugara ili neke dece koje si video/la na odmoru. Zamišljaj da si pravi modni kritičar koji ima specifičan ukus.

DRUGO:PEVUŠI PESME

Danas postoji milion različitih melodija, pesama, stihova od kojih se neke moraju i tebi svideti.Dovoljno je poslušati par puta da ti bar  melodija ostane u glavi. Zatim je pevuši i videćeš kako će vreme brzo proći.

 TREĆE:ZAGLEDAJ SE

Kad se čovek zagleda,izgleda kao da spava otvorenih očiju.

Dok nastavnik priča nešto, ti se malo sagni i gledaj u njega, ali  ne tako da te on vidi, već se „sakrij“.Ubrzo ćeš se zagledati , a zatim će vreme teći kao planinska reka. Vreme će proći, a ti ćeš se odmoriti i bićeš spreman za sledeći čas.

ČETVRTO:PIŠI UGOVOR

Ugovori su jako komplikovani, ali sa malo dečije mašte, mogu biti i smešni.na primer:

Daću ti ništa za ništa, ako uradiš ništa, dok ja pijem ništa jer je ništa ukusnije od Ništa. J

PETO:BUDI POZNATI PISAC

Učionice su šarene, sa puno slika, plakata ili ukrašenih prozora.

Dok gledaš u te plakate, možeš da smiljaš neke lažne doživljaje, avanture, šta bi se desilo da si uradio nešto na  drugačiji način. To sve možeš prtvoriti u stih.

Ovo možete raditi u slobodno vreme gledajući kroz prozor. Ne zaboravite da se malo „sakrijete“ od nastavnika na času da vas ne bi pitao i upisao banderu.

Tijana Filipović