Свака слика има своју причу

Слика која је мени најдража, је слика са мојом сестром.
То је било давно, још када сам била беба.  Не сећам се како је то изгледало, али када сам нашла фотографију у старом албуму, однела сам је мами да ми она исприча, којим повoдом смо се сестра и ја сликале.
Почела је да ми прича.Рекла ми је да смо се сликале поводом бакиног рођендана. Сликале смо се испред њеног стана. Пошто је било лето, бакина жардињера била је пуна шареног и мирисног цвећа.
Седим у колицима.  Имам мале патике, малу белу капицу и трегере.
Долорес стоји поред мене у цветној хаљиници са завезаном косом у две кикице.
Било ми је занимљиво јер ми је мама после сваке реченице рекла: ,,Јао, како сте биле мале и слатке.“ Рекла ми је да је на тој фотографији подсећамо на два телетабиса. Споменула ми је и како сам се уплашила пчеле, па сам почела да вриштим. Долорес ми је рекла:,, Дариа, смири се, пчела је отишла.“ Некако сам је и разумела, па ми је после те реченице било лакше. Једва сам чекала да ме мама извуче из колица и стави у своје мекано крило.
Ова слика је заузела посебно место на мом ормару, и у моме и бакином срцу. Сваки пут када би бака погледала у ту  фотографију, рекла би:,, Имам много ваших слика, али ова је најлепша“.

Дариа Зебардаст Најјар

Advertisements

Свака слика има своју причу

Јутрос сам се раније пробудила и раније спремила за школу. Да бих прекратила време, узела сам таблет и листала слике. Било је толико дивних слика и дивних успомена. Једна слика ми је посебно привукла пажњу. На тој слици смо мој тата, моја бака, мој брат, ј а и наш мачор Лепи поред великог дебељушкастог Снешка.

Био је то зимски распуст. Били смо кад баке и деде у Босни, на планини Мајевица, у селу Растошница. Растошница је типично планинско село. Куће су разбацане, гаји се стока, кукуруз, изнад кућа су воћњаци, има језеро, прелепо је. Зими је посебно лепо. Све је под дубоким снегом,  као у бајци.

Једно пре подне сишли смо код језера да се грудвамо. Било је дивно и забавно. Грудвали смо се око сат времена. Играли смо брат и ја, против маме и тате. Када смо се изиграли, вратили смо се у двориште. Деда је рекао да очистимо стазу испред куће. Кренули смо по лопате, кад ми је синула идеја. Ухватила сам маму за руку и рекла:,,Е,мама, хајде да направимо Снешка!“. Мама се насмејала, климнула главом и отишла по суве рукавице. Док их је тражила, пришла сам брату и рекла му: ,, Никола, ‘ајде ти и тајо очистите стазу, мама и ја ћемо правити Белића“. Рекао је: ,, Оке“ , и ставио ми снег у капуљачу. Направиле смо тело и главу. Био је мали и не баш леп.

Деда је наишао и почео да се смеје. Питао је: ,, То је вама Снешко?“. Донео је буре у којем се пече ракија. Позвао је Николу и тају и они су напунили буре снегом. Преврнули смо буре и добили савршено тело. Главу смо направили ваљајући грудву по дворишту. Бака је донела шаргарепу и угаљ за очи, уста и нос. Нашли смо само једну грану за руке, па смо се правили да је другу изгубио у рату. Било је вруће, па смо се скинули у дуксеве. Коначно смо га завршили! Био је савршен !.

Снег је полако почињао да се топи. Још то вече, Снешко се отопио.

Наташа Илић  V/1

 

 

Представљам вам свог тату

Мој тата се зове Благодар, он има тридесет и седам година.  Родио се у Сомбору, али први део живота провео је у селу Алекса Шантић.
Он има црну косу и очи боје чоколаде, највише носи тренерке и дуксеве. Веома је висок.
Пуно ради тако да немамо времена да будемо заједно. Долази по нас у школу и води нас на тренинге. Лети, кад дође по мене на тренинг, обавезно ми купи две кугле сладоледа.
Често жели да иде на дијету, али то баш не успева како он то замисли. За вечеру каже да жели да једе мусли, поједе он њега, али после каже да је још увек гладан и извади чварке и кулен, а једино здраво јесте црни хлеб. Свако вече излази у двориште и цепа дрва за пећ. Често изађе па седне на клупу и пијуцка пиво. Имамо пса који је само мој, али тата увек брине о њему. Веома је вредан.
Свако јутро пре посла пије чашу млаке воде са циметом, медом и прополисом. Обожава викенд, јер онда може да буде са нама. Када устане, обично рано, чисти цеви од пећи. Зато, када се пробудимо, мој брат и ја идемо са мамом и татом на пијацу.
Некада, има дана када је нервозан и не прича му се пуно, али и  то прође.
Помаже мами ,,некада“ око прања судова. Идемо заједно на базен, трчање и некада идемо са њим на посао.
Волела бих да мало мање ради, да више будемо заједно, али нема везе и ово је довољно.

М. З.       V/1

 

Представићу вам…

Данас ћу вам представити свога деду Милана. Он ме пуно воли, у свему ми помаже и увек је ту за мене.

Деда Милан је доста висок, има плаве очи и седу косу. Највише воли да облачи фармерке и свој омиљени плави џемпер. Јако је духовит. Обожавам кад седнемо на кауч, па ми прича вицеве. Воли да гледа телевизију, нарочито спорт. Не сме да пропусти Дневник и најважније вести у пола осам. Обавезна рутина му је да ујутру оде до киоска и купи новине.

Има пса вучјака по имену Лајка и мачка Џонија. Обожава да дресира Лајку и да је учи новим вештинама. Када Џони направи дар-мар по кући, дека се наљути, али му је у исто време све то смешно. Највише волим када ме деда позове да заједно кувамо паприкаш. Ја му додајем састојке, а он их спрема и кува. Тада нашим пустоловинама и авантурама нема краја, све до мрака.

Деду сам одабрао зато што  ме у свему подржава, увек је ту за мене и све би учинио како бих  ја  био срећан. Увек сам волео и увек ћу волети да проводим време са њим.

Душан Нишевић    V/1

 

 

Новогодишње жеље

Сваке Нове године имам пуно жеља. Волела бих да добијем нове ципеле за снег, неке лепе џемпере, слаткише, пакетиће и још пуно ствари. Поред тога, за сваку драгу особу желим нешто посебно.

Родитељима желим да још дуго остану заједно, здрави и срећни, да им се повећају плате и да мене и мог брата коначно натерају да учимо. Стално су прехлађени, тату боли колено, маму боле леђа, мале су им плате и свако вече нам држе предавање о нашим оценама. Волела бих да све то престане, да и они мало уживају!

Брату желим све најбоље. Да нађе девојку, да има све петице у средњој школи, да буде најбољи кошаркаш у тиму и, и даље, и да коначно научи хемију! Мало се мучи из неких предмета, али паметан је, биће још бољи у средњој школи. Љути се када на утакмици погреши, па шута клупу ногом и изгуби концентрацију. То ће све престати, јер га волим највише на свету и моје жеље су јаке!

Најбољој другарици Дарии желим да има добре оцене, да буде здрава и срећна и да заувек останемо најбоље другарице.

Осталим друговима и другарицама желим да буду срећни и здрави, да се лепо проведу за празнике, да се друже и срећно заљубе!

Наташа Илић  V/1

Најновије вести из света ђака петака

Почела је јесен . Све се мења .  Пети смо разред.
Сви смо жељно очекивали тај сат,  ту минуту , ту секунду и онда дође разочарење, смор и падање слова, бројки, нота на моју главу . Прво почиње учење, па испитивање, па онда многе глупости које ми досађују . Ех , контролни!  Jа га јако не волим!  А разредна? Труди се, не могу да кажем, има разумевања за све проблеме, зато што има пуно искуства.

Е, а ја сам некад маштала да се уместо оцена дају слаткиши, али знам да се то неће никад десити. Када дођем кући, препуне главе података, тата ме пита шта је било у школи, а ја му само кажем: „ Ма ништа посебно.“

Само, постоји  једна ствар коју волим у школи а то су моји ПРИЈАТЕЉИ.
Ову тему сам изабрала јер се чинила лаком и забавном за писање.

Теодора Вуковић

V/1

Моје двориште кроз четири годишња доба

Моје дворишпте, иако је веома мало, испуњено је лепотом и даром природе. Често у њему примећујем разне промене. Пошто тата обожава воће, засадио је по једну трешњу, шљиву, вишњу и моју омиљену воћку, крушку.

Како пролазе годишња доба, тако се мења и моје двориште . Да почнемо од пролећа. У тренутку када се буди природа, лишће почиње да зелени  и разно воће да пупи. То је прави тренутак да изнесем свог канаринца Перка и корњачу Корнија да уживају у сунчаним данима. Мој куца Бади постаје весео и разигран.

А лето? Волим га, али када дођу тропске врућине сунце спржи траву у нашем дворишту, а кућни љубимци су нерасположени. Перко се стално чешка кљуном испод крила, жели да се купа, Бади седи и дахће док чека да га тата умије. Могло би се рећи да само Корни ужива у сунчању на топлом камену.

Јесен, годишње доба са пуно живописних боја ослика и моје двориште. Постаје хладније па Перка и Корнија уносим у кућу, а Бади се ушушкава у опало лишће ораха .

И ево дошли смо до зиме. Провејавају прве снежне пахуље. Све пада у дубоки зимски сан. Мислим да се тада Бади највише радује, весели се скакању по дубоком снегу. Корни иде у хибернацију, завукао се испод свог камена . Пошто дан траје краће, и Перко раније одлази на спавање, завучен у своје меко паперје.

Елена Линк VI/3