Portret

Osoba koja je za mene savršenstvo, moje sve, je moja sestra Lara. Lara ima sedamnaest godina i ide u treći razred Srednje medicinske škole. Lara je osoba koja je za mene ceo svet. Ona mi je i najbolji prijatelj. Ona je jedna zgodna devojka, plavih očiju, kovrdžave kose i velikog srca. Puna emocija, puna dobrih osobina… Najviše mi se sviđa što i da ima mnogo obaveza, odvojiće vremena da me sasluša, da mi da neki savet kako da pređem tu prepreku što mi se našla na putu. U najtežim trenucima za nas trudila se da bude jaka i da me ohrabri da se jednostavno osećam bolje i zahvalna sam joj za to. Jednostavno zrači dobrotom. Njeno srce veliko je za sve, u njoj nema ni trunke mržnje…Naravno, ima još puno dobrih osobina – snalažljivost, duhovitost, hrabrost…

Pored dobrih osobina postoje i neke loše, na primer tvrdoglavost. Meni to i ne smeta jer u toj osobini pronađe se i ponekad požrtvovanost. Do svog cija će doći na bilo koji način, svojom upornošću uvek i uspe jer ne sluša osobe koje joj ne žele dobro, jednostavno ide ka svom cilju. Uglavnom i uspe u onom što želi.

Moja mala palčica, seka, drug! A zašto palčica? Visoka je 153cm, niža je od mene, od sestre koja je mlađa pet godina. Iskreno, to mi se i sviđa. Razlikuje se od drugih, nije ista kao i sve ostale tinejdžerke…

Kažu, niko nije savršen, znam i poštujem to, ali ako imaš osobu kojoj se diviš, one  loše osobine su samo zrno prašine koja nekada upadne u oko. Ali, ni to nam ne smeta jer tu osobu vidimo kao nešto najlepše i najbolje što imamo u životu.

Marina Savić

Mesto na kom imam svoj mir

To je kuća moje bake.

U toj kući se uvek osećam kao da sam u raju. Jeste malo prohladna, ali ja uživam u tome.  Ogromna je  i veoma prostrana, a u njoj živi samo moja baka i sestra, kad dođe, a to je veoma često, svaki drugi vikend.

Najviše vremena provodim u “svojoj sobi“. To je bila soba moje mame. Ima pogled na ulicu, što i nije baš najlepši pogled na svetu, ali ulepšava ga  njiva pšenice koja je preko puta. Soba nema televizor niti bilo šta posebno, ali ima mnogo knjiga koje bih rado pročitao, kad bih tu provodio malo više vremena. U tom delu sela nema puno stanovnika, što znači nema ni mnogo auta koji bi pravili  buku i samim tim uništili tu lepotu.

Rado bih provodio više vremena kod bake, pogotovo preko letnjeg raspusta, ali svaki put pomislim na društvo koje je u gradu. U tom delu sela nema ni jedno dete mog uzrasta sa kojim bih se mogao družiti.

Ostanem toliko da me taj prostor ispuni mirom i zadovoljstvom. Družim se sa bakom i sestrom . Ona uvek ima svoje doživljaje sa fakulteta. Obožavam tu kuću i jedva čekam sledeci vikend.

Tamo nikad ne koristim tehniku, osim televizora, koji je uključen čisto tako, radi neke atmosfere.

Umalo da zaboravim na krevet. Najudobniji krevet na kome sam ikad ležao.

Njiva preko puta kuće sjaji se na suncu, pogotovo pri zalasku. To je jedan od najlepših prizora koje sam ikad video.

 

Aleksa Zorić  VII/4

 

Moj херој

Moj   херој

 

Мој херој је моја мајка.  Већина помисли на неке славне личности, али не треба да заборавимо на хероје које виђамо сваки дан.

Моја мама је уз  мене  и у добру и у злу.  За мене  херој представља неког паметног, разумног и храброг. Она има све те особине и има магичну моћ да измами осмех на лице, а  то је некад најважније.

Уме и да се наљути и да буде помало досадна, а знам да је у праву – за учење, кад побацам ствари по целој кући.

Има снажне мишиће и док кува и ради послове по кући, носи мог малађег брата. Још увек успева да ме дигне. Ради у болници и често пацијенте преноси са једног на други сто. Она је снажна као неки снагатор, али опет и нежна као  вила. Упоредила бих је са мамом медведицом  која је најагресивнија кад јој дирају младунчад.  Увек каже:“ Све ми дирај, ал` децу ми не дирај!“  И   сама себе пореди са неком животињом, не могу да се сетим којом.  Нас је  троје и знам да јој је понекад  тешко, али  она  ипак стиже све и поред два посла.

Она је мој херој и окриље љубави.

Ања Николић

VI/1