Ponosan sam na svoje delo

Mnogo volim da pomažem svojim roditeljima, naročito tati i dedi. Oni imaju svoju radionicu i sav potreban alat za posao. Tako sam ovih dana odlučio da pomognem tati da mu pospremim alat i sve vratim na svoje mesto. Tata je električar.  Mnogo se razume u taj posao i ulaže mnogo pažnje i truda kako bi bio sve bolji i bolji.

Počeo sam od  onih najsitnijih stvari:  žica, eksera, šarafa, malih plastičnih spajalica i još mnogo toga što je bilo svuda ostavljeno u žurbi. Sve sam to stavio u prvu fioku.  Čekić, šrafcigere i ostale veće stvari sam stavio u drugu. Primetio sam da po podu na sve strane ima malih eksera, matica i šarafa. Nije bilo baš jednostavno  dražati i lopatu i metlu pa sam pozvao mamu u pomoć, a digla se i velika prašina. I kijao sam i kašljao.

Napravili smo malu pauzu dok se prašina ne slegne. Mama je pravila sendviče, a ja sam iscedio limun i naparvio limunadu u bokalu. Malo sam preterao sa šećerom, ali meni nije smetalo. Popio sam i svoju i maminu limnadu  i prionuo ponovo na posao.

Ostao je još neki alat za koji nisam znao gde stoji pa sam ga  lepo  poslagao na sto. Kad tata dođe s posla, reći  ću mu da samo to ima da složi. Mama je došla i rekla mi da tata stiže za par minuta.  Dosetio sam se da uzmem prskalicu i neku staru krpu i tako za kraj još i prebrišem tatin radni sto.

Auto se parkirao pred kućom. Utrčao sam u kuću. Tata je ušao, presvukao se, oprao ruke i seo da ruča. Samo sam rekao da ga posle u radionici čeka iznenađenje.

Bio je i iznenađen i radostan. Zahvalio mi se jer sam nema vremena da pospremi. Poljubio me. Posle smo  zajedno otišli da se igramo.

 

Luka Rakić

VII/3

Advertisements