„Gledajte sa iskrom u oku čitav svet oko sebe, budući da će najveće tajne ostati skrivene na najtajanstvenijim mestima.“
Roald Dal
Bez nekog naročitog uvoda , još manje razrade, a o zaključku da ne govorimo mi pišemo priče. Postoji samo nekoliko važnih pravila. Prvo se desi svečani trenutak tišine u sebi. Tada se biraju niti uspomena i emocija. One pokreću misli, a misli se pretvaraju u reči. Sasvim jednostavna lančana reakcija. Na kraju, u tom završnom činu nizanja reči samo je važno da tvoja priča ostane do kraja istinita i ubedljiva. Jedan, jedinstveni primerak, unikat, kao otisak prsta. Tako možeš da doživiš onu čudesnu radost stvaranja koja postaje nova uspomena za sebe.
Najlepši utisak o ovoj zbirci se stvara ako se priče čitaju u nekom nizu, može i slučajnim izborom, bez nekog reda. Po nekom unutaršnjem rasporedu delovi ovog mozaika se slažu u jednu harmoničnu sliku. Svaki kamenčić je različitog oblika, prelivaju se nijanse boja, otkrivaju se linije i šare. Tako će slika pri svakom novom čitanju imati drugačiji raspored oblika, kao kaleidoskop – čudesna skupocena igračka.
Na samom kraju, iako ste nas do sada već upoznali, da se predstavimo. Mi smo učenici Osnovne škole “ Dositej Obradović“ u Somboru. I ime škole i ime grada u okrilju svetlosti i lepote. I mi volimo da pišemo priče!
Mi pišemo 