Advertisements

Једна сасвим обична прича о једном сасвим обичном дану

Један мој  сасвим обичан дан је све само не обичан. Има нас шесторо и сви смо различитог карактера тако да је у кући Зеленовић увек лудница.

Мислим да је пре подне током викенда набурније – нека буде субота ујутру.

Мом најмлађем брату је већ прешло у навику да ме буди у седам ујутру док су мама и тата на послу, а други брат обично на утакмици. Тако ја рашчупана, са једном чарапом одлазим да обавим јутарњу рутину. Да бих ублажила мрзовољу размишљам шта бих могла да поједем за доручак – храна увек опушта. Правимо обично кајгану. За то време мој брат, увек спреман за несташлук, направи ми хаос од чачкалица, све их побаца по кухињи.

Е онда, благо нама, долазе бака, дека  и друга бака. Нису ни ушле како треба, већ почињу да критикују. Једна скупља чачкалице, друга укључује машину за веш, а деда се хвата за главу и смишља коју шалу да нам исприча.

У то стиже мој други брат кући. Сад се ствари закувавају. Браћа су као пас и мачка, али већ смо навикли на њихове свађе. Као и сваки дан пусте музику и појачају до даске па ме чуди како  се комшије нису већ до сада жалиле.

Кад  се донесе одлука шта ћемо за доручак, увек постоји бар једна намирница која мора да се докупи. Ко ће други у продавницу, него ја! Обучем се, спремим, кад ево мог најмалађег брата виче по кући – хоће и он са мном.  Облачим га, што траје читаву вечност јер он мора да буде „ заштићен од ветра“, што би моја мама рекла. Кад се вратим, сазнам да сам нешто заборавила, па морам поново.

Деда се смилује и одведе брата у играоницу док ми спремамо ручак.

Ту негде се завршава наша јутарња рутина. Да, некада је стварно бурно и бучно!

Али, то је моја породица, ми тако функционишемо – свако на свој начин, а опет сви заједно. Узбудљиво од раног јутра. Право буђење за нови узбудљиви дан!

 

Милица Зеленовић

VI/1

Моја галерија

Добродошли на моју изложбу сећања! 

  Прва година мог живота  –  Црвени кончић који сам носила већи део свог детињства.

  Жирафа коју сам добила од тетке и још увек је у мојој соби.

   У дугој години сам се вратила у Србију. До тада сам живела на Фарским острвима.

   Важна су два имена – Миљана, моја прва другарица и Урош моја прва „љубав“      

   Упознала сам их у јаслицама.

  Имам један мали ожиљак – у трећој години сам се гадно повредила у вртићу. Посекла сам се на ексер до кости. У вртићу сам упознала Ленку, једну од мојих најбољих пријатељица и данас.

   У шестој години се мој живот знатно променио – кренула сам у предшколско. Ту стоји један розе ранац који сам добила за рођендан и који сам носила на своје прве тренинге. Тада сам почела тренирати пливање и испао ми је први зуб.

    Нови другари – Дариа, Лазар, Душан, пријатељи за цео живот. Имам седам година и крећем у први разред. Помало сам уплашена, али ту су и стари пријатељи – Ленка, Дамјан и Теодора.

    У осмој години сам добила прву петицу. Ајој колико сам само била срећна и поносна! А тек мама! Ту је и једна наруквица: Добила сам је од брата за рођендан. Стално сам је носила док једног дана није пукла. Ала је било крокодилских суза!

   Дречавожута гумица за косу – моја амајлија од девете године када сам почела тренирати одбојку. Увек је носим на утакмице и турнире.

   Прескочићемо десету годину. Она је тужна. Умрла ми је прабака коју сам много волела и растали смо се од учитељице.

   Најлепша година мог живота – једанаеста! Полазак у пети разред. Ту стоји један дечак, нови ученик у школи  у којег сам се заљубила на први поглед. Нећу рећи ко је он иако већина већ зна.   Десило се још много лепих и занимљивих ствари, а те зиме сам прешла у други одбојкашки клуб. Исписујем једно ново име на посебно место – Теодора – једна од најбољих особа које познајем.

  Сада ми је  дванаест. Место за нову драгоценост и јединствени уметнички експонат је још увек празно, али то је баш и важно – умети препознати и сачувати га.

 

                                                                                                     Наташа    Илић

                                                                                                               VI/1

 

Srodna slika