Господин сељак

    Јутро свиће, петлови су већ увелико будни и кукуричу. Он се буди, облачи своје трегерице и обува чизме. У кухињи се осети мирис пржених јаја и сланине, то му је доручак. Тада се чује и весео дечији смех који је све ближи, док коначно не освоји кухињу. У трку узвикују: „Добро јутро мама, добро јутро тата!“ Доручак је топао и мирише предивно. Он га убрзо и заврши, стави свој шешир и упути се ка штали. Одмах иза њега трчкара и његов пас кога је већ одавно пробудила јутарња свежина. Потруди се да остави све животиње са довољно хране и воде јер га неће бити до касно увече. У том моменту деца излазе из куће и воде краве на једну велику, простану и зелену ливаду. За њима излази и његова жена са две корпе у рукама, једна за јаја, а друга за поврће из баште. Он пали трактор и заједно са својим псом креће на њиву. Путем се смењују мириси свеже покошене траве и различитог цвећа које краси скоро сваку кућу у комшилуку. Види магични излазак сунца са раскошним бојама неба. Тај призор је попут уметничког дела – наранџаста полако, прелази у жуту, виде се и неке нијансе љубичасте, а облаци су попут мекане шећерне вуне. Посао му је напоран и на њиви је до касно, али када дође кући, деца му трче у загрљај. Тај леп породични моменат би га дочекао сваки пут када би се вратио са посла. Вечера би већ била на столу. Мирише домаћи кајмак намазан на кришку хлеба, а мирис, чини се, испуњава цео простор неком милином.

Ако до сада нисте приметили, ово је прича о једном сасвим обичном господину сељаку и његовом обичним дану пуном звукова, мириса, боја, лепоте и љубави. 

                        Миа Раденковић

                        

Moji nemiri

Ne volim kada se tako osećam! Imam pitanje koje me muči: ,,Kako dete od četrnaest godina može da zna šta hoće da bude kada poraste?“

         Nije to lako, svaki dan pričamo o školi i prijemnom, pitamo se kako ćemo mi to. Hoćemo li uspeti? Hiljade i hiljade misli mi prolaze kroz glavu.

Kod kuće ista situacija, govore mi da moram učiti, vežbati, razmišljati o listi želja.

Sve mi je mučno jer ponekad ne mogu da zaspim od tih misli! Samo nadolaze i nižu se jedna uz drugu.

Sve je došlo tako brzo. Još juče smo jedva čekali da završimo osnovnu školu, a sad bih da se uvučem u jedan ćošak škole i da me niko ne primećuje, a najbolje bi bilo da vreme stane.

Ne znam čime bih da se bavim, šta da radim, a ta odluka je jako ozbiljna i važna. Još mi je i sestra tamo negde otišla.

Ne mogu da se čujem sa njom kad god hoću. Baš me sve to nervira! Previše velikih odluka na mojim leđima.

Mama kaže da za ono što volim, treba veza - to me i naljuti.

Ma, staviću slušalice i pustiću muziku! Ali, neće mi to pomoći. Ni ako zažmurim ne vredi, uzalud zatvaram vrata od sobe. To su samo neki potezi koje me odvuku iz ovog sveta na neko vreme . Niko ne zna šta ja radim i kako se osećam u svoja četiri zida kad znam da me sa druge strane čeka završni kao bauk.

Znači i ako sve odlično uradim, mogu i da me ne prime. Već sad sam razočarana i nešto mi srce preskače.

          Eto, to su ukratko moji nemiri.

                      Milica Gnjatović

Место за уживање

Место за уживање

KNJIGE KOJE SAM PROČITALA TOKOM ZIMSKOG RASPUSTA

New York, Beograd – Dušan Miklja
Fantastična knjiga, u početku se činila dosadnom, međutim, pogrešno sam je
procenila. 9/10


Sve moje rane – Kathleen Glasglow
Divna i potresna knjiga, uživala sam u čitanju. 10/10

June (wattpad knjiga) – Nika ?
Malo je reći da sam opsednuta. Tako mi je žao što je pisanje na wattpadu
anonimno jer bih dala sve na svetu da se ime ove autorke proslavi. Odlično delo.
15/10

Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld
Još uvek čitam. Jednostavno ne mogu objasniti efekat koji ova knjiga ima na
mene. Čim je otvorim, ja sam druga osoba. Nisam je završila, ali sam sigurna da će
mi postati favorit. 20/10

                   Dunja Šumonja