Албум једне генерације – уместо школског споменара

  

Vinjete Arhive - Posh

Зовем се Стефан Драгичевић, идем у пети разред, имам једанаест година. Станујем недалеко од школе у згради поред шумице. Ту проводим пуно времена – шетам са родитељима, тренирам на справама, на игралишту играм фудбал и кошарку са друговима из одељења и из зграде. Ипак више волим кошарку. Волим да возим бицикл и желео бих да ми родитењи купе fat-bike који има широке гуме – тада бих могао да возим по снегу и песку. Навијам за Партизан и нећу заборавити утакмицу против Црвене звезде коју сам посматрао са трибина партизановог стадиона.

            Омиљени предемти су ми српски језик и музичко и умем да свирам фрулицу.  Идем у школу енглеског језика.

            Родитељи кажу да сам миран, али тврдоглав. Ја не волим свађу ни тучу. Бранио сам малог комшију Луку док је ишао у наше одељење.

            Највише волим да идем у Ратково код деда Милана. Он ме је научио да возим трактор и на то сам поносан.  Све што деда ради, радим и ја са њим: крунимо кукуруз, намирујемо стоку, косимо траву, оремо њиву. Ја сам дедин мезимац.

            У доба короне сам се угојио. Мама каже да сам добио стомачић, а тетак ме зове Ласта у карантину. Мораћу поново да почнем да тренирам кошарку.

            Жеља ми је да моја породица увек буде сложна и на окупу.

Vinjete Arhive - Posh

Зовем се Лука Малобабић и идем у пети разред. Волим да играм кошарку, причам и играм се са другарима. Волим и да играм друштвене игре, занимљив сам и смешан. У слободно време читам књиге, играм игрице и гледам серије. Моја омиљена књига је „Двојица под кошем“. Тренирам кошарку, имамо тренинге три пута недељно. Мислим да сам добар друг, марљив сам, волим да помажем другима и дружељубив сам.

Коначно је почела нова школаска година . Надам се да ћу и даље остати вредан и радан и да ћемо се сви лепо слагати.

Burgas Municipality News : 10-Year-Old Basketball Players Will Compete for  "Grishata" Cup

Vinjete Arhive - Posh

Здраво!  Ја сам Ања Маглов, имам једанаест година. Моја омиљена боја је роза. У слободно време волим да цртам и да се играм са другарима. Код баке на селу имам два пса – Лили и Шапицу. Чим стигнем, трчим да се играм са њима и да их нахраним. Много волим животиње. Пре сам и желела да будем вeтеринар, а сад бих волела да  будем адвокат или судија да помажем људима да реше проблеме – кад се посвађају или не разумеју.

Dog Playing Clip Art - Royalty Free - GoGraph

Vinjete Arhive - Posh

Зовем се Соња Булатовић. Имам десет година идем у пети разред. Моју породицу чинимо ја, моја сестра, мама и тата. У Сомбору ми живе бака и деда, а у Београду друга бака. Волим спортске активности и због тога сам се крајем четвртог разреда уписала на аикидо. Када порастем, желим да постанем наставница физичког васпитања. Волим  да се играм са својим другарима да проводим време у природи, да посећујем  музеје. Увек сам спремна да помогнем, засмејем и утешим некога.

Colorful Sports Teacher Over White Background Vector Illustration Royalty  Free Cliparts, Vectors, And Stock Illustration. Image 88942358.

Vinjete Arhive - Posh

Ја сам Дуња Јоргић и идем у пети разред Основне школе „Доситеј Обрадовић“. Идем и у Музичку школу „ Петар Коњовић“, свирам калвир. Тренирам пливање и учим балет. Много волим да читам књиге. У својој соби имам  праву малу библиотеку која садржи за сада петсто књига. Мојe омиљенe књиге су „ Хари Потер“ и „ Уточиште за бајке“. Члан сам дечијег хора Шaрени вокали. Ишла сам на многе међународне дечије фестивале, са радошћу певала и освајала награде. Учествовала сам на Фестивалу „ Док тече Лашва“ у Травнику, „ Та се песма љубав зове“ у Кикинди, „ Разигране ноте“ у Загребу, чак и на првом Кидс – тун онлајн фесту у Загребу. Похађала сам и школу за мале манекене.

     Моје омиљене боје су жута и плава, волим да правим оригами фигуре од папира, возим тротинет, бицикл, ролере и скејтборд.

5 libraries doing innovative things to help their communities | World  Economic Forum
Vinjete Arhive - Posh

Кратка прича о мени

Моје име је Ленка. У мају сам прославила једанаести рођендан. Ове године постала сам ђак петак. Обрадовала  ме је вест да ћемо поново кренути у школу и свакодневно напредовати заједно. Једва сам чекала да видим како ће бити када више наставника замене нашу учитељицу. Одлучила сам да ми у наредном периоду узор буде моја старија сестра Јана која сада иде у други разред гимназије. Пошто је веома вредна мотивише ме да и ја будем таква .

Од своје прве године сам ишла у вртић и свакодневно била у контакту са  децом, што ми је много пријало.Од почетка ми је главни сапутник била моја омиљена играчка Леон која је постала део моје породице. Себе бих представила као искрену, дружељубиву, комуникативну и праведну особу. Ово лето сам почела да се бавим вожњом кајака. Привукао ме је јер волим природу, боравак на води и животиње које тамо могу да видим. Када лаганим завеслајима правим таласе , осећам се испуњено. Ово сам укратко ја.

Kada lepe dame ulepšaju još više ovaj... - KAJAK RENT Sombor | Фејсбук
Vinjete Arhive - Posh

Моје име је Немања Глувић. Имам десет година и кренуо сам у пети разред Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору.

       Живим са својом породицом у улици која је близу школе. Моју породицу чине: мама, тата, млађи брат Лука и ја. Много времена проводим са својом породицом. Волим када време проводимо у природи, као и породична путовања. Понекад, идем са татом и ујаком на пецање, јер ми се пецање свиђа. Волим спорт, али  највише волим да играм фудбал. Слободно време проводим слушајући музику, дружим се са братом Луком и другарима или играм игрице на рачунару. Често се смејем, волим  да се шалим са другима и да причамо о занимљивим темама.

         Овде сам написао само неколико важних информација о себи, јер тешко је писати о себи, а да не испадне да се превише хвалимо.

Quality Time Drawing by Oshetha Shakoor

  

Vinjete Arhive - Posh

Зовем се Вања. Имам једанаест година. Пре неколико дана пошла сам у пети разред. Била сам одлична ученица и надам се да ће тако и остати у мом даљем школовању. Живом у кући у делу града који се зове Стара Селенча са мамом, татом и старијим братом који је исто ишао у моју школу.

   Имам кућног љубимца, пса, по имемну Коки. Често се играм са њим.

   Имам много другова и другарица са којима проводим пуно времена. Моја најбоља другарица се зове Маша и она иде у пети разред.

Тренирам пливање. Због постојећег вируса тренинге сам заменила вожњом бицикла. Често идем до оближње шуме. Прија ми мирис дрвећа и цвркут птица.

Моје омиљено годишње доба је лето. Путујемо на море посећујемо родбину на селу. Овог лета је било другачије због пандемије, провела сам га код куће и мислим да ћу га брзо заборавити.

   Морам да напишем да ћу ово лето памтити по томе што смо се растали од наше учитељице.  Сада ми долази период живота када постајем старији ђак, а у мој живот улазе неки нови људи. Ја настављам путем којим сам и до сада ишла.

8 biciklističkih staza kroz Hrvatsku koje morate isprobati - tportal

bvvvhvhvhv

Vinjete Arhive - Posh

Није ни мало лако писати о себи, али покушаћу укратко.

            Зовем се Тамар Мицић. Идем у пети разред Основне школе „ Доситеј Обрадовић“ Живим у једном лепом и мирном граду, у Сомбору.  Као и сви моји вршњаци, волим да се дружим, да се играм, понекад да цртам…  Учим оријентални плес већ три године. Веома сам успешна, ишла сам на многа такмичења и освајала лепе награде.

            Поред плеса моја велика љубав су животиње. Моји љубимци су пас Џони, мачак Бики и папагај Рони. Имам велико двориште у којем они уживају.

            О себи мислим да сам једна обична девојчица са свим врлинама и манама које су карактеристичне за моје године.

Ovaj papagaj želi privući pažnju svog prijatelja (Video)
Kućni ljubimci Archives - Gravida
Vinjete Arhive - Posh

Ја сам Ива Томић. Имам брата који се зове Матеја, он има давнаест година, годину дана је старији од мене. Моја мама се зове Слађана, а тата Драган. Моја улога у породици је да помажем свима колико год могу – засмејавам када су тужни, охрабрујем их. Волим да слушам музику, плешем, цртам, пишем и да се дружим!

Nature in Harmony Printmaking by Romero Britto | Artmajeur
Ромеро Брито “ Природа у хармонији“
Vinjete Arhive - Posh

Зовем се Ања Антић. Имам сетлосмеђу косу и зелене очи. Идем у пети разред и добар сам ђак, али волела бих да сам још боља. Тренирам кошарку, али врло радо се одазовем када ме зову да играм фудбал. Волим спортове са лоптом. Када се вратим из школе, мало се одморим,  радим домаћи, учим, а онда одмах у двориште или на игралиште. Волим да се возам бициклом са својим другарима. Понекад помажем мами у кућним пословима, колико умем и могу. Редовно шетам свог пса. Викендом волим дуже да спавам.

Аутопортрет у неколико потеза!

Hrvatski umjetnik Nenad Dević stvara divne line art crteže
Ненад Девић
Vinjete Arhive - Posh

Зовем се Сара. Имам једанаест година и кренула сам у пети разред. Ниска сам. Моја коса је дуга и смеђе боје. Волим да идем у школу и да читам књиге. Сада читам две књиге, а то су ,,Ловац на маслачке“ и ,,Роман у мојој глави“ које сам позајмила из библиотеке. Волим да кувам и да печем колаче. Имам старијег брата Синишу који иде у осми разред и млађег брата Алексу који ће у октобру напунити две године. Синиша и ја смо најсрећнији зато што живимо са баком и деком. Тако смо ми одлучили зато што мама и тата не живе заједно. Ипак, они брину о нама и купују нам све што нам треба. Бака нам помаже у свему и испуњава нам жеље.

Zašto se treba zaljubiti u knjige | Happynovisad / Knjiga
Vinjete Arhive - Posh

Здраво! Ја се зовем Јана Савић. Имам десет година. Рођена сам и живим у Сомбору. Тренирам плес и свирам клавир већ три године. Ја сам јединица у породици. Овог лета сам ишла на часове јахања. Научила сам пуно тога. У слободно време волим да изађем на игралиште да се играм са другарима до касно увече. Док сам имала онлајн наставу недостајала ми је школа. Волим путовања на море јер смо често ишли у Грчку. Ја имам проблем са видом. Слабије видим левим оком али све ће се опоравити ускоро. Мој највећи сан је да кад порастем постанем дизајнер ентеријера и екстеријера.

Kako jahanje konja utiče na zdravlje ljudi - Ženski magazin - Horoskop,  ljubav, fitness i zdravlje
Vinjete Arhive - Posh

Драги читаоци ја сам Ивана Младеновић. Имам једанаест година. Имам старијег брата и млађу сестру, укратко речено моје богатство. Сестри скоро сваки дан цртам разноврсне цртеже, док са братом играм друштвене игре. Увече се цела породица окупи у дневној соби и гледамо неки леп филм. Моја прича је кратка, али открива по нешто о мени.

Deca koja se više igraju napolju bolje vide - Bol
Vinjete Arhive - Posh

Зовем се Петар Ђенадија.
Тренирам кошарку. Имам млађег брата који сада иде у трећи разред. Мама ми је докторица, а тата ми ради у банци. У прва четири разреда сам из српског имао закључено пет. Волим српски. Највише волим граматику. Такође волим да читам занимљиве књиге. У слободно време идем напоље и играм се са другарима.

Tate, uposlite se: Deca više razvijaju maštu ako im očevi čitaju knjige  pred spavanje - Sremske vesti

        

Vinjete Arhive - Posh

Дошао је септембар месец у којем је почела школа. Са радошћу у овом месецу очекујем и прославу свог рођендана. Ове године прославићу једанаести рођендан.
Рођен сам у породици у којој сам окружен љубављу. Како сам јединац, родитељи су ме водили у вртић још од моје треће године како бих упознао што више другара. Често сам са родитељима путовао на мора и планине, али у најлепшем сећању су ми остале две рекреативне наставе јер сам тамо био са другарима. Сваки распуст проводим код своје баке у Горњем Милановцу где такође имам другаре. Јако волим да се играм са другарима напољу, али са њима такође играм видео игре на компјутеру и телефону. Највише волим да играм кошарку. Идем и у музичку школу и свирам клавир.
Сада похађам пети разред и преда мном су нови наставници, нови предмети и нови изазови. Надам се да ћу као и до сада бити одличан ђак.

Никола Стојановић

Vinjete Arhive - Posh

Sponsored Post Learn from the experts: Create a successful blog with our brand new courseThe WordPress.com Blog

WordPress.com is excited to announce our newest offering: a course just for beginning bloggers where you’ll learn everything you need to know about blogging from the most trusted experts in the industry. We have helped millions of blogs get up and running, we know what works, and we want you to to know everything we know. This course provides all the fundamental skills and inspiration you need to get your blog started, an interactive community forum, and content updated annually.

Mој прадеда

 

Особа којој се дивим  је мој прадеда. Дивим му се зато што има деведест две године и блиставо беле зубе. Највише воли да шета и да чита књиге. Недавно ми је рекао да је настарији члан библиотеке па му не наплаћују чланарину. Видела сам летос да чита „Горски вијенац“  Воли јако децу, а њега деца обожавају. Научио ме је многе песме које ћу сигурно заувек памтити. Испричао ми је и многе приче.

Волим са њим да идем на пецање. Он живи на мору. Некада је био учитељ. Зато, вероватно, и воли толико децу.

Причао ми је о свом тешком детињству и како су били сиромашни, и о рату, и о козама које је чувао када је био мали. Био је увек најбољи ђак у разреду и обожавао је да чита и да пише песме. Милан је смирен и драг човек, сви га зову господином. Овог лета је моја мама њему и баки направила торту јер су славили шездесет седам година брака. Сви смо били тамо, а они су били пресретни.

Стално грлим мога деду и желим да још поживи да исприча још неку причу и отпева неку песму.

 

Ања Врцељ

V/3

 

Divim mu se

Ponekad poželim da se družim sa određenim ljudima, drugarima, rodbinom. Svako od njih mi po nečemu odgovara. Neko od njih je interesantan da se šalimo, neko da se igramo, neko da pričamo ozbiljne priče. Neko, veoma važan, u mom životu, osoba kojoj se divim je deka Đorđe.

Deka priča interesantne priče na šaljiv način. Ponekad, ispriča istu priču, ali uvek na neki drugi način, pa se mi zainteresujemo, kao da je nikada nismo čuli. Njegovo znanje  o biljkama i životinjama je veliko. On zna gde žive, šta vole, kako izgledaju biljke i životinje. Često se dogodi da ne znam odgovor na neko pitanje. Mama i tata pokušaju da mi pomognu, a ako ne uspemo, zovemo deku. Mama često traži dekinu pomoć ako nešto treba da napravi, da izabere. On uvek ima strpljenja za sve naše probleme.

Već desetak godina je u penziji, a skoro svaki dan nešto napravi. Voli  od drveta da  izrađuje ikone, slike, razne oblike. Njegov hobi je postao interesantan njegovom kućnom ljubimcu, papagaju, koga uči da priča, da zatvori svoj kavez. Papagaj obožava da šeta po dekinom alatu, dok  radi. Pitala sam ga jednom kako to on zna o svemu po nešto, o svačemu svašta. Odgovorio mi je da voli da čita knjige, da gleda kulturne emisije, a ponekad i neki kaubojski film. Obožavam da gledam sa dekom kauboje. Zanimljivo mi je kada komentariše dešavanja na filmu. Obožavam sve što moj deka radi.

Bila sam mala kada sam zavolela dekino pričanje i čitanje priča. Nisam razumela zašto, ponekad, deka mora da prekine priču, da bismo mi išli kući. Zar mama i tata ne razumeju da ja volim da se družim sa dekom, da pričam sa njim, da provodim vreme sa njim jer mu se divim?

Emilija Ermenc

V/3

За сада без наслова

Звони  за час, час српског. Данас пишемо писмени. Овај пут смо добили чак шест тема и десило се нешто што је сасвим неочекивано. Збрка у глави, нисам могла да се одлучим. Све ми се допало на неки начин, али треба да се деси и онај први чин, прва реченица. Време је нестајало, а ја још  гледам у празан папир.

Тада сам покушала да сричем прва слова, као кад сам учила да пишем, полако и несигурно, али ипак о нечему о чему сам могла најлакше да мислим, а можда и осећам – о музици!  Једна од тема је била  – Музика мог срца.

Реченицу по реченицу, расте кратка прича о мојој музичкој школи, о њеној лепоти, о музици која се у њој ствара. Чим уђем у тај простор осећам неку магију и када сам тужна, одмах се орасположим. Али, најлепша чаролија се деси када изађем на бину и свирам гитару.

Анастасија Гајић

VII/3

 

 

Ову причу посвећујем…

Још од малена у мени се будило велико интерсовање за спорт. Захваљујући мом тати данас је тачно седам година како тренирам и играм одбојку.

Многи ми говоре како ћу пропустити неке занимљивије ствари у животу, али ја им просто не верујем јер одбојка је мој живот, а емоције које покреће су довољне за један богат и занимљив живот.

У тренутку када улазим у свлачионицу, заборавим све што се десило тога дана. Девојке са којима тренирам су моја друга породица и за њих би дала све, као и оне за мене.

Облачим дрес са својим омиљеним бројем, обувам патике, улазим на терен и више ништа није важно. Док поздрављамо поен, у мени влада само срећа.  Узбуђење и нервоза, страх, а у исто време и срећа су нешто за шта ја живим.  Вика, дрека , шта год да се деси, никада нећемо  дозволити  да лопта падне.  Тренер и играчице са клупе су лица која пратим, која видим, и која су ми једино  важна и у великим дворанама, када се ори на трибинама.

Никада нећу престати да тренирам јер ме то усрећује!

Сара Сучевић

VII/3

Jedan dan u mojoj porodici

“ Dunja! Dunja! Ustani! “ viče mama. “ Dunja, ustani! Više te neću buditi pa ćeš zakasniti u školu. Tromo ustajem, skidam mider i idem na doručak. Uglavnom volim plazmu i mleko koje mi mama prethodno ugreje. „Neću te više buditi pa ćeš svaki dan kasniti u školu“, uvek to kaže, ali sledeće jutro me opet budi. Jutra u našoj kući su kao “ Dani mrmota“.

Pakujem munjevitom brzinom torbu. Tata je već na vratima jer on nikad ne kasni.   Dvadeset minuta do osam – krećem spremna za nove radne pobede!

Kada dođem iz škole, tata je već kod kuće pa njemu pričam o utiscima dana i pohvalim se uspesima. Tako napravim dobru atmosferu pred ručak. Naravno, čekamo mamu. Za vreme ručka tata dobije reč. Uglavnom priča o tome šta se izdešavalo na poslu. Ponekad se naljutim na njega jer ne mogu da dođem do reči.

Učim svaki dan , po rasporedu za sledeći dan. Ali, u retkim prilikama kada nemam ništa za domaći i kada je i tata slobodan, idemo da se vozimo biciklima ili odemo na pecanje.

Tako prođe vreme do pola sedam kada imam trening. Posle se sve odvija po istom redosledu, sve dok ne legnem u krevet, a tad me mama pita: “ Šta ti se danas najlepše  desilo?“ Volim tako da završim dan – tonem u san, a još uvek razmišljam o nečemu što je bilo lepo!

Dunja Curnović

VII/3

 

O природи с поштовањем

Написаћу две приче.  Прва се зове:

Орах и трешња

Када сам била мала, мама и тата су ме учили да никада не кидам гране дрвећу јер су она жива бића, као и ми. Иза моје зграде су дуго расла два дрвета, један орах и једна трешња. Мама ми је причала да је трешња нарасла до нашег прозора таман када сам се ја родила. Како су из године у годину расла, стигла су и до крова зграде.

Пре три године све се променило. Иако су та два велика стабла правила леп хлад, чувала наше станове од велике летње врућине, а седело се лепо на терасма и уживало, комшијама је орах засметао. Удариле им гране у прозор! Питали они да одрежу гране и остали се сложили. Али, нису они били задовољни. Толико су били упорни и наговарали све да су на крају успели у својој бесмисленој намери и посекли до краја и орах и трешњу.

После тога је све било горе. Предвече се више није седело на терасама, хладили су се у својим становима затворени са климама. Е, на зиму  су схватили колико су погрешили јер им је без заштите великих крошњи на терасу падало превише снега. Сад им је и снега било превише. На крају су се и одселили. И ето, и дан- данас када  иза зграде прођем поред пањева, увек се растужим, посечено је једно лепо место, место где сам се играла кад сам била мала.

 

Стари канал

Код наших пријатеља у Бачком Моноштору, иза њихове викендице тече канал. Жао ми је што се нико не брине о њему. Целим током плови лишће, отпаци, кесе… Што је још тужније плове и патке и лепо се види како им је тешко. Док је вода била чиста, могли смо се купати, сунчати. Направили су и степенице  и скакаоницу – све је то уништено.

Кад год одем тамо, одморим се у тишини и мирисима природе која је ипак лепа, али баш зато се питам да ли ће неко једном очистити и канал који је део те лепоте.

Адријана Динов

VII/1

 

Čari i ćudi prirode u mom kraju - Pismeni zadaci

Tipičan dan u mojoj porodici

Budim se posle napornog dana. Subota je. Prvo  što opažam je radostan cvrkut  ptica. Čujem ih kroz poluotvoren prozor, jedan snop sunčeve svetlosti pada pravo na moje lice. Odmah posle toga, čim sam otvorio jedno  oko, a još mnogo pre je osetio da sam se probudio, uskače u  krevet moj pas Cezar i pokazuje da sam mu nedostajao tokom duge noći. Toliku radost,  kada me konačno ugleda posle samo par sati mog odsustva, veoma je teško opisati. Skače, cvili, laje! Mali pas, tvrdoglave naravi, srčan i spreman da me odbrani svakog trenutka.

Pošto sam uspešno razbuđen, naravno, protiv svoje volje, ulazim u toalet i spremam se za početak dana. Ovom delu neću posvetiti prostor jer svi dobro znaju šta se dešava u toaletu.

Ulazim u kuhinju, spreman da pojedem nešto, a ono sto već pun razne hrane  – mama je već sve pripremila. Mnogo volim svoju mamu. Ona je mlada, lepa i pametna. Vrlo je vredna i već od ranog jutra je na nogama, sprema nam ručak. Nas je troje u porodici – mama, tata i ja, naravno i Cezar.

Mama je zadužena da me odmah natera da učim. Razume se, kao i svako dete, ne volim baš da učim, ali ipak podležem njenim naredbama.

Za to vreme i tata se već probudio. I njega mnogo volim. Obožava duže da spava vikendom jer cele nedelje vredno radi .

I dok ja tako „učim“ ulazi mama, sva nasmejana i zadovoljna – ručak  je gotov!  Mogu slobodno da kažem da ovaj deo dana najviše volim – mama kuva bolje od bilo kojeg kuvara svetskog glasa! Posle ručka obavezno desert i odmaranje. Moji roditelji u svojoj sobi na spratu, a ja u svojoj u prizemlju. Tada je svako u svom miru. Njačešće  igram video- igre sa svojim društvom.

Večernja šetnja je obavezna! Svi zajedno šetamo Cezara. Kupimo kokice i šetamo pored kanala  sve dok se dobro ne umorimo.

Uz večeru popričamo, gledamo neki film, čitamo … tonemo u carstvo snova lako i bezbrižno!

Dario Kosanović

VII/3