Сергеј Јесењин“ Песма о керуши“
Јутро је! керуша је оштенила седморо жутих штенади, заједно су се грлили и нежно лизали. Срећа! Ноћ је! Керуша се беспомоћна враћа кући и завија за својом убијеном штенади. Несрећа!
Матеј
Уводне слике говоре о мајчиној љубави, оштенила је седам кучића, а завршне о томе како керуша тугује, изгубила је своје штенце.
Урош
Почетак је велика, највећа срећа, седморо жутих кучица родила је куја. А крај? Кучићи се даве у мрачном џаку, сви заједно бачени у велику дубину реке. Куја завија за њима, али касно је, њену жалост нико не чује, од изнемоглости пада.
Све се смењује као дан и ноћ.
Илија
Јутро, мајка је оштенила седам малих, жутих кучића. Лизала им је длаку и мазила се са њима.
Сумрак, исти тај дан, мајка трчи за својим кучићима који су однешени и убијени. Више не може да трчи, ноге су јој уморне, тужно цвили и низ њушку јој се слива суза која пада у снег.
Јана
Сунце се родило, на свет је стигло седам малих бића. Мајка их је грлила, лизалам им длаку и бринула се о њима. Песма је била лепа све док човек није дошао и потрпао кучиће у џак. Бацио их је у воду. Крај је стравичан. Лује се у ноћи њено тужно заијање, пада у снег од туге. И пси имају осећања!
Лука
Сунце се рађа, а керуша се оштенила и добила седам кучића.Мазила их је, пазила лизала длаку, онако како то пси брижно раде. Док је падала тама тако је и падала њена суза на снег, плакала је, туговала и тужно завијала својим кучићима. Све због бездушног поступка човека.
Како се сунце рађа тако је и срећа светла и топла, а када се спушта тама, срећа на жалост нестаје, а долази патња и туга.
Слађана
У првој слици видимо опис природе и рођење младих кучића. Мајка их храни и грли, нежно чисти длаку и ужива у тим тренуцима. А онда се ,појавио човек без душе који трпа новорођенчад у џак. Све што је видела је да вода дрхти,али није знала тужну и мрачну истину иза тога. Мајчина суза пада као пахуља и топи се у белом покривачу. Осећала се беспомоћно.Пси као и остале животиње имају душу и срце и то требају сви да знају.
Тијана
