Uspomena

Jedne subote moji drugari iz razreda su došli kod mene da se igramo žmurke. Moja mama je napravila žužu, a tata je kupio sok.

Kada je pao mrak igra je počela. Žmurili smo od najmlađeg do najstarijeg. Oliver je bio prvi. Poveo sam svoje drugare na jedno mesto gde nas neće moći naći – u pušnicu. Marko je kao hteo da mi ukrade kulen. Kada je Aleksa žmurio Marko i ja smo se sakrili na tavan. I tamo je morao da procunja. Našao je neke moje stare sveske. Na kraju, kad nas ni on nije mogao pronaći, sišli smo. Ali Aleksa je bio brži.  Imao sam i jedno posebno mesto u garaži, u jednoj pukotini. Bacali smo i kamenčiće da nas čuje, ali nije nas ni čuo ni video. Bilo je mnogo smešno.

Kasno uveče moj tata ih je odvezao kućama.

Sledeće nedelje Marko je opet došao i opet smo se igrali žmurke. Sakrio sam se u zadnje dvorište.   Pošao je Marko za mnom, ali  napao ga je moj petao.  Toliko je vrištao da je tata došao da vidi šta se dešava. Marko  se  bori s petlom,  a ja se savijam od smeha.  Čak se i tata morao nasmejati tako da i danas prepričavamo ovu smešnu scenu u našem dvorištu.

 

Milan Gradinac

VIII/4

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.